Izvor: Blic, 27.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jači smo od Francuza u fudbalu
Jači smo od Francuza u fudbalu
Selo Banje, u opštini Srbica, dobilo je ime po toploj vodi iznad sela u kojoj se sada kupaju francuski vojnici. Banje je jedino selo odakle Srbi nisu otišli iz Metohije posle povlačenja jugoslovenske vojske i policije.
Do Banja smo stigli u oklopnom transporteru francuskog Kfora. Na ulazu u selo punkt vojnika u 'zidinama' džaka peska naslaganih kao cigle. Na kršu iznad sela uočljive figure francuskih vojnika. Kao na dlanu osmatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << celo selo. U središtu sela u jednoj kući je i komanda francuskog Kfora za ovo područje. U neposrednoj blizini je i zdravstvena ambulanta u kojoj je sada osnovna škola.
U obližnjim baštama pored kuća meštani pripremaju zemljište za prolećnu setvu. Nikle su i brojne leje luka.
Samo zahvaljujući našoj organizovanosti sačuvali smo selo. Bilo je teško u početku kada smo dan i noć dežurali, čak i goloruki, ali smo uspeli da se odbranimo. Imali smo i četiri poginula meštana, a više ih je bilo povređeno. Sad je Kfor uspostavio dobru kontrolu na svim ulazima u selo i iznad sela. Međutim, još ne smemo da izlazimo na njive, pa će i ovog proleća ostati neobrađene. Ostalo nam je samo da odemo jedan kod drugog na kafu i rakiju. Oslobodimo se tek kad odemo u Zubin Potok i Kosovsku Mitrovicu priča Ratomir Jokić.
Njegov komšija Tomislav Jokić (71), dok popravlja plotove na bašti u centru sela, i neposrednoj blizini komande Kfora, kaže:
Nemamo mi kuda da idemo kada je ovo naša zemlja od pamtiveka. Ničije nećemo, niti tražimo, a Boga mi, naše ne damo.
Selo Banje sada broji broji 45 kuća sa više od 150 stanovnika. U selu je najviše starih. Stanika Jokić (79) kaže: Ovi Francuzi nas čuvaju i daju pomoć. Za nas su dosta dobri, ali ni sa njima u selu još nemamo onu slobodu kakvu bi trebalo da imamo.
U Osnovnoj školi 'Milun Jakšić' ima 35 učenika od prvog do osmog razreda. Učenici su iz Banja, Suvog Grla i Crkoleza. Oni iz Suvog Grla i Crkoleza dolaze u školu u oklopnim transporterima španskog Kfora.
Ovde je nastava počela sa zakašnjenjem iz opravdanih razloga, a sada se odvija nesmetano. Evo, u svojoj zemlji dolaze svakog dana u školu i vraćaju se nazad kućama u čeličnim ratnim vozilima! A mi u školi radimo u pravim ratnim uslovima. Tabla i kreda su nam jedina nastavna učila, a ovde niko ne razmišlja o tome, već samo o bezbednosti i sigurnosti kaže učiteljica Milka Vuković.
Da bi ušli u oklopno vozilo, učenici moraju da se penju uz pomoć vojnika Kfora. U selu nema srednje škole, pa je nekoliko srednjoškolaca, koji su do juna prošle godine pohađali nastavu u Rudniku, kilometar i po od sela, sada 'na raspustu'. Kažu da će za njih biti organizovano vanredno polaganje razreda.
Nismo napuštali selo. A i gde bi i kud bi kad je cela Srbija puna izbeglica? Uhvatimo pa igramo fudbal sa francuskim vojnicima i redovno ih 'deljemo'! Pobedimo ih kad god hoćemo! Nikakve prave zabave nema priča Srećko Vuković (18). Pored hale još dva reprezentativca, Ivan Kovačević (19) i Igor Jović (15).
U toploj banjskoj vodi koja otiče kroz središte sela Vidosava Kovačević (65) pirajkom (daska za pranje) pere veš.
Nama ovde ne trebaju veš-mašine. Imamo stalno toplu vodu, a ovako peremo od davnina. Nije nam teško, no, kad pomislimo u kakvom smo okruženju, teško nam pada, najviše zbog mladih i dece. Još uvek spavamo u polusnu kaže ona.
Kada hoće da odu u kupovinu namirnica ili da obave druge poslove u Zubinom Potoku ili Mitrovici, meštani moraju uz pratnju Kfora. Put vodi preko prevoja na Mokroj gori gde ih Kfor dopraća do sela Drijen u opštini Zubin Potok, a tu ih u povratku sačekuje i dopraća do sela. Tako je već 11 meseci.
Imali smo sat i po da razgovaramo sa meštanima sela Banje. Toliko je odredio Kfor. Ulazimo u oklopni transporter za put dug 40 kilometara do Mitrovice. Na ovoj deonici nema Srba niti srpske kuće sve do glavnog gradskog mosta na Ibru gde u severnom delu Mitrovice pretežno žive Srbi. Na brojnim kućama pored puta istaknute albanske i američke zastave. Z. V. Vlaškalić
