Izvor: Kurir, 13.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JAHANJE DO PIJACE
U Karajukića Bunarima na Pešterskoj visoravni utorkom, na pazarni dan, meštani okolnih sela sakupe se da trguju stokom i namirnicama
SJENICA - Čim se prvi zrak sunca pojavio iza Vrsjenice, krenule su niz i uz Peštersko polje kolone naroda, stada ovaca i jagnjadi, krava i teladi, traktori i zaprežna kola, konji pod jahačima... Očas se čitavo polje pretvorilo u šarenu gungulu punu boja, vike, blejanja ovaca.
Utorak je, pazarni dan u Karajukića Bunarima. Sva Pešterska >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << visoravan, narod iz sela od Raždaginje i Buđeva do Crvskog, Dolića i Ugla, sa Giljeve, siđe do seoceta usred prostranog polja, koje je ostalim danima u nedelji pusto. Trgovci koji tog dana stignu u selo iz Sjenice, Duge Poljane, Tutina, Novog Pazara postave na prostranom seoskom trgu punom prašine svoje šarene tezge sklepane od dasaka i gredica, natkrivene šatorskim krilima... Gorštaci ''parkiraju'' svoja zaprežna kola, povežu konje za ogradu, pa zađu između tezgi - ko da kupi kilo pomorandži, ko potkovice i klince za potkivanje konja, ko druge drangulije unucima koji su ostali u selu.
Kafana Blagoja Kuča u centru sela još od devet ujutru puna kao oko. Sabahajrula, viču jedni pred kafanom, dobro jutro, odgovaraju drugi, merhaba, dobar dan, selam alejkum, pomaže Bog... Potkovice sto dinara, klinci tri dinara, duvana na motanje, narode, nadvikuju se treći... Meštani okolnih sela od ranog jutra vuku - jedni kese pune mladog luka i zelene salate, drugi džakove od kozje dlake sa šećerom, kafom, zejtinom, potrepštinama za idućih sedam dana...
Malo dalje od trga je stočni pijac. Čuje se blejanje ovaca. Sa prikolica vire jagnjad. Dreče koze i jarad, ržu konji, igraju se ždrebad... Mali Irfan Dacić iz Bioca doterao sa ocem Enverom na pijac 35 ovaca i isto toliko jagnjadi. Šćućurio se kraj svog stada pritešnjenog uz drvenu tarabu, pa čeka kupce.
- Evo, od jutros dosad, niko me nije ni pitao što sam doš'o... Moraš kopati, moraš sijati, moraš orati, a dinara niodakle da stvoriš. Odakle mi dinar ako ne prodam ovce - kaže Enver.
Meho Kurtović, dečačić od 13 godina, uhvatio se za ular kravice koju je sa ocem izveo na pijac. Drži se da ga vetar ne odnese. Meho ozbiljan. Prilaze neki, pitaju ga za cenu, on se postavio kao pravi trgovac:
- Na prodaju je čim sam je doveo! Vala, 700 evri, ne more manje... - kaže i obgrli kravicu.
Radojko Rajević iz Đalovića zakasnio na pijac. Stiže oko 11 sati, jahao dva sata. Vodi na ularu iza sebe još jednu kobilu i ždrebe.
- Ne moreš prije stići na pijac sem avion da imaš. Tražim 300 evri za ovog manjeg, samo, teško ću ga prodati, vidim još sad - veli.
Podne je bilo tek prošlo kad je trg u selu začas ostao prazan, a samo su u kafani Blagoja Kuča još zastali domaćini iz okolnih sela da popiju ko sok, ko rakiju, da se vide i ispričaju.
