Izvor: Blic, 13.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice žive od šipka i nade
Izbeglice žive od šipka i nade
Kod Dragana Anđelkovića, potpredsednika opštine Smederevo, neočekivano ulaze Marina Muštović, terenski koordinator humanitarne organizacije 'Intersos' i fotoreporter italijanske foto-agencije 'Kontrast' Tomazo Bonaventura. Fotoreporter bi da snimi život izbeglica u kampu Mihajlovac. 'Kako žive izbeglice?', interesuje se gospođa Muštović. 'Strašno', kratko odgovara potpredsednik. Nudi predstavnicima 'Intersosa' da bez njega obiđu kamp >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i uvere se u deprimirajuće stanje. 'Znate', nećka se Anđelković, 'pre nekoliko dana jednom dečaku iz kampa obećao sam fudbalsku loptu, ali još nisam stigao da je kupim. Ne bih hteo da ga razočaram.'
'Opet dolazite nenajavljeno', kaže upravnik Milica Simić. Vojislav Pilja (13), izbeglica iz Kostajnice, istrčava ozaren pred potpredsednika: 'Doneo si mi loptu?'. Za njim trči buljuk mališana. Potpredsedniku je neprijatno, pravda se, uveravajući Pilju da će loptu sigurno doneti sledeći put.
U kampu, u četiri barake u kojima su nekad konačili sezonci 'Godomina', broje dane 72 izbeglice iz Hrvatske i 40 raseljenih sa Kosova i Metohije. Starijih od 60 godina je 18, mladih do 18 godina je 36. 'Za ostale se kaže da mogu da privređuju, ali svi su oni, u stvari, bolesni, nervozni, deprimirani', raportira upravnica.
'Živelo nas je 17 u jednoj sobi, od sitne dečice do najstarijih. Gore nije moglo biti', priča Ljubica Turajlić (66), izbeglica iz sela Crkveni Bog kod Siska, koja je sada dobila sobu u baraci.
'Sad je super', dobacuje iz hodnika upravnica, 'nemate pojma kako je bilo'.
'Ne znam dokle ćemo ovako. Ja bih volela da svi odemo svojim kućama, ne samo ja i moja unuka i snaja sa troje dece. Ja sam već išla u Hrvatsku, donela sam ličnu kartu, ali kad se malo oporavim, moram opet ići po pasoš. Kad smo se vratili iz Hrvatske, ja sam se razbolela, a muž mi umro od izliva krvi u mozak. Mnogo se sekirao za kuću. Samo se tu izvrnuo i umro', priča Dragica Veselinović (71) iz Slabinja.
'Nepismena sam, pa sam brala šipak da zaradim za autobus. Nabrala sam 50 kila i sve dala za prevoz. Čeljade nema dinara da potroši za se. Nas je mnogo', dodaje Dragica, 'svima treba dinar, a šipka ima manje no nas'.
'Hranu koju dobijaju neće ni svinje da jedu. Tu hranu bacaju. Samo pasulj malo jedu, a kad dobiju meso, to je sama koska. Oni su i zaboravili šta je meso', kaže upravnica Milica Simić. M. S. Pešić
