Izvor: Blic, 13.Dec.2009, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islanđanima važan, Srbiji nije potreban
Bez Ivana Rakića nema izvoza mesa s Islanda. Ovaj veterinar iz Jabučja kod Uba jedan je od retkih čija licenca veterinarskog inspektora važi u zemljama EU i Komonvelta. Na Islandu godišnje provodi dva meseca. Uz dobru platu, tamošnje ministarstvo poljoprivrede oduži mu se i refundiranjem troškova avionske karte i hotelskog smeštaja. Za razliku od Islanđana, našoj Upravi za veterinu Ivanova znanja nisu interesantna.
Rakić je diplomirao veterinu 1977. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Završio je pripravnički staž, ali stalno zaposlenje nije uspevao da pronađe. Budući da je imao iskustvo s konjima, javio se na jedan konkurs na Islandu i, na njegovo iznenađenje, primljen je. Iz Srbije je otputovao dana kada je počelo bombardovanja – 24. marta 1999. Kako kaže, dok je sedao u autobus za Budimpeštu, odakle je nastavljao put avionom, nije znao ni da li će ga pustiti da izađe iz zemlje.
– Na Islandu su mi tražili da nostrifikujem diplomu. Posle dosta muka uspeo sam to da uradim u Engleskoj, i to na Kembridžu. Istovremeno sam radio u jednoj bolnici gde sam bio jedini koji je platu primao u kešu jer nijedna banka nije htela da mi otvori račun. Jednostavno, kompjuteri su bili programirani da ne otvaraju račune Srbima. Kasnije dok sam radio u jednom malom mestu u Škotskoj, konačno sam uspeo da otvorim račun u „Rojal Škotland bank", a u mojim podacima je pisalo: Ivan Rakić, ulica Jurija Gagarina, Beograd, Bosna i Hercegovina. I gde god sam išao pitali su me o ratu – gde sam se borio, ko mi je bio komandant i slično – seća se Ivan svog boravka u Velikoj Britaniji, zemlji u kojoj je, kako kaže, savremena veterina izuzetno razvijena, ali je plata veterinara na nivou zarade nastavnika u srednjoj školi – oko 28.000 funti godišnje.
Rakić je od jula 2003. član Kraljevskog veterinarskog koledža Velike Britanije, a u Glazgovu je 2004. dobio zvanje „Official Veterinary Surgeon", odnosno licencu veterinarskog inspektora koja važi u svim zemljama EU i Komonvelta. Na vlast u Srbiji te njegove titule, međutim, nisu ostavile naročiti utisak. Kada je sa diplomom Kembridža otišao u našu Upravu za veterinu, rekli su mu da mu ne mogu priznati radni staž u inostranstvu i da mora ponovo da prođe pripravnički staž u Srbiji i položi državni ispit. Ivan je sve to uradio, ali njegovo znanje i retka licencu koju poseduje i dalje nikog od nadležnih nisu interesovali. Zato se Ivan, umesto u Blok 45 gde je živeo do odlaska na Island, 2005. vraća u Jabučje kod Uba (očevo rodno mesto) gde otvara veterinarsku ordinaciju i apoteku. Ovim poslom, kako kaže, pokriva osnovne troškove i ostvaruje minimalnu zaradu, a živi od rada na Islandu, gde je bio i ove godine i to baš u vreme kad mu se rodio sin. Na ostrvu površine kao Srbija, Makedonija i Crna Gora zajedno, na kom živi manje od 300.000 stanovnika, Ivan boravi u vreme klanja oko 550.000 ovaca čije se meso zamrzava i kasnije izvozi. A članarinu Kraljevskog veterinarskog koledža redovno plaća jer, ko zna, može mu biti ulaznica za neki budući posao u Velikoj Britaniji.
Po povratku na selo Ivan je za kratko vreme stekao imidž posvećenog profesionalca koga možete nazvati kad god vam zatreba i koji neće da naplati ni jednu konsultaciju. Lečeći mnoge divlje životinje koje mu uglavnom donose lovci, na svom imanju u Jabučju oformio je pravi mali zoo-vrt. Mogu se tu videti mladunci lisice, jazavci, domaći tvor kog je doneo s Islanda, šakali (jednog je poklonio zoo-vrtu na Paliću), medvedić iz cirkusa „Korona", sojka, ptica koja se toliko pripitomila, da mu sama otvara usta i čisti zube"
Pored uživanja u druženju sa životinjama, Rakić se bavi i hirurgijom, a od povratka u Jabučje uradio je više komplikovanih operacija poput presađivanja kože kod psa i plastične hirurgije psu kome je automobil smrskao nogu.
– Kada sam zvao Veterinarski fakultet za konsultaciju, rekli su mi da to kod nas još niko nije radio. Takve operacije u inostranstvu koštaju preko 1.000 evra, a ovde je problem ubediti vlasnika životinje da se takva intervencija obavi besplatno – kaže Ivan.
Kao vrsnog stručnjaka, Opština Ub je pozvala Rakića da učestvuje u projektima za unapređenje stočarstva za koje su dobijena sredstva od Vlade. Predložio im je ugradnju filtera za prečišćavanje vode u klanici koja, kako kaže, toliko zagađuje Ubaču, da tamo i žabe crkavaju, kao i projekat izgradnje arteskih bunara budući da, zbog blizine kopova, sva sela u okolini imaju problem s pijaćom vodom.
Ali džabe je Ivan predlagao. Plan za trošenje Vladinih para već je postojao – neko je stočarstvo Uba „unapredio" tako što je uvezao par stotina ovaca rase "rambuje”.
– Umesto da gajimo našu "pramenku” ili "sjeničku ovcu”, uvezli smo te spodobe koje liče na pit bula. I takvu jednu priplodnu ovcu prodaju po ceni od 36.000 dinara, koliko košta jedna lošija krava – kaže Ivan.
Iako je pomalo kivan, ovaj sjajni mladi čovek nikoga ne optužuje. Navikao je da sve sam odradi i zasluži. Neki su mu, kaže, zamerili što je bio na Islandu dok mu se supruga porađala. A on od te dve islandske plate živi godinu dana. Iako na podu apoteke drži kitovu kost, na ostrvu, kaže, nikad ne bi živeo. Čak i ovakva kakva je – zemlja koja svoju pamet tako olako prepušta drugima, Srbija je lepša.
