Izvor: Blic, 06.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Išla sam ja u muzej, ali ne znam koji
Išla sam ja u muzej, ali ne znam koji
Studenti Petar Milivojević i Ana Milosavljević su na trenutak zastali pred Prirodnjačkim muzejom na Kalemegdanu. Izgledalo je na trenutak kao da će ući.
- Nećemo, pčele nisu zanimljive! - rekla je Ana, student engleskog i švedskog jezika, pa su nastavili šetnju. Poslednji put su gledali izložbu prepariranih ptica. Pošto Petar studira etnologiju, posećuju skoro sve izložbe u ovom muzeju. Ali, recimo, u Narodnom muzeju... >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Hm, Narodni muzej... ne sećam se da sam ikada bio'.
U svetu su muzeji najposećenije kulturne institucije, sa njima se ne mogu meriti čak ni posete fudbalskim utakmicama. Luvr, recimo, poseti dnevno najmanje 20.000 ljudi. Kod nas je, međutim, sasvim drugačija priča:
- Više ljudi dođe kod mene da me pita koliko vredi nešto što hoće da prodaju, nego što poseti muzej. Dobru postavku vidi najviše pet-šest hiljada ljudi, a godišnje u Narodni muzej dođe pedeset hiljada posetilaca. Dolaze deca sa školama po radnom zadatku, i penzioneri. Turista još nema, pa ne dolaze - kaže rezignirano kustos Nikola Kusovac. Vojislav Vasić, direktor Prirodnjačkog muzeja i predsednik Muzejskog društva Srbije, kaže da muzeji nisu samo izložbe već i čuvanje kulturnih dobara:
- Prirodnjački muzej je najveći na Balkanu i u njemu se čuva oko milion i po primeraka, od toga nekoliko stotina jedinstvenih, takozvanih nultih komada. Na primer, neke fosilne životinje i biljke. Pa, recimo, primerci vrsta kojih više nema u Srbiji: flamingo ulovljen 1926. godine u Banatu, ili jaja od ždrala sa Vlasine.
Ali u ovom muzeju se nalaze i dva meteorita stara oko četiri milijarde godina i verovatno su stariji od naše planete: - To su 'sokobanjski' koji je pao 1850. godine i 'jelički' iz 1890. godine (pao na Jelicu planinu). Dok su ovi meteoriti padali, kažu da je tako tutnjalo da su Srbi prvo pomislili kako su Turci pronašli neki novi top. Vidite - objašnjava dr Vasić - Prirodnjački muzej je mesto gde se imaginacija materijalizuje. Ja nikada nisam video milijardu maraka, a ovde imate više predmeta starih i po nekoliko milijardi godina. Kad to vidite, onda vam je potpuno svejedno šta je, recimo, Đinđić rekao o Koštunici i obrnuto.
Napravili smo kratku anketu i pitali mlade Beograđane kada su poslednji put bili u nekom muzeju i šta su gledali:
- Prošle godine sam gledala neke avione, a ne znam ni gde je bilo jer me je dečko vozio kolima. Išla sam zato što je on hteo, a bolje i da nisam jer smo se sve vreme svađali! - rekla je Jasmina, sekretarica u jednoj poznatoj beogradskoj firmi.
- Poslednji put sam bio u Muzeju afričke umetnosti, prošle godine. Ovih dana nisam išao jer nema dobrih postavki ili bar ja nisam čuo da ih ima - kaže fotograf Mihajlo. - Gledala sam ajkule, mislim prošle godine - prisetila se Snežana Mandić, trener aerobika.
U Vojnom muzeju na Kalemegdanu se može videti najraznovrsnije oružje sa ovih prostora. Od oružja iz kamenog, keltskog, rimskog i turskog doba do najnovijeg perioda: sablja Ilije Birčanina, više Hajduk-Veljkovih kubura, obična sablja Živojina Mišića, tu je i sablja Aleksandra Obrenovića koju je na poklon dobio od persijskog cara, pištolji i puške 'kolašice' čiju je prvu konstrukciju dao Leonardo da Vinči, tu je i Krcunov pištolj 'brouving', model iz 1935. godine i Titove puške. Ipak, direktor Muzeja, pukovnik Dragan Jerković smatra da su najznačajniji eksponati starih zastava iz Prvog srpskog ustanka:
- Zastave srpskih pukova koje su prošle svu golgotu. Jer, kao što je i Napoleon rekao, gde je zastava tamo je vojnikova otadžbina.
Branka Milosavljević, viši kustos u ovom muzeju, kaže da ova postavka nije menjana od 1961. i da će se po svemu sudeći uskoro mnogo toga promeniti: - Dok su jedni oduševljeni, drugi se ljute i pitaju: zašto je Tito ovde, a Draže nema? Zašto nema moga dede ovde? - objašnjava Jerković.
Pukovnik kaže da zasad ima malo predmeta što se tiče četničkog pokreta, ali da je muzej više nije ideološki zatvoren i da je otvoren za poklone darodavaca.
Željko Šelver iz Inđije je u Vojni muzej doveo svog trinaestogodišnjeg sina Borisa:
- Eto, došli smo specijalno da vidimo tu vojnu opremu. Obećao sam mu to još prošle godine i nikako da se nakanimo. Nismo ljubitelji oružja, mi smo ljubitelji istorije srpskog naroda i red je da dete nešto vidi i nauči. U Prirodnjačkom muzeju ulaznica košta deset dinara, za decu je pet; u Vojnom ulaz je dvadeset dinara; u Narodni muzej može da uđe svako ko nema novca. Srbija ima dovoljno muzeja, čekaju se posetioci. Gradiša Katić Čudovišta iz Beograda
Beogradska publika je čudna, smatraju ovdašnji kustosi, ona više voli da se plaši nego da se divi prastarim eksponatima. Tako je, na primer, najposećenija izložba u Prirodnjačkom muzeju bila izložba ajkula. Trajala je šest meseci, tokom bombardovanja, i dolazilo je preko sto ljudi dnevno. A knjiga utisaka bila je prepuna ovakvih zabeležaka: 'Nikad više na more, da sam znala da takva čudovišta žive ne bih ni do sada išla!'
