Izvor: Blic, 04.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ime za svaki čokot
Od kada je prodao „Nekst", Živojin Đorđević se retko pojavljuje u javnosti. Dve godine su brzo prošle i mnogi su ga već zaboravili. A on se sve vreme spremao za veliki povratak. Shvatili smo to čim smo zakoračili u novu modernu vinariju na Paliću iz koje je izašao brend WOW (World of Wine), vina s kojima će, uveren je Živojin, napraviti bum na tržištu veći nego nekad sa sokovima.
Otkud tvorac „neksta", jedinog srpskog brenda o kom je pisao „Njujork >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tajms", u proizvodnji vina? Odgovor je jednostavan. Kao ljubitelj i kolekcionar vina s podrumom u kom je smešteno oko 5.500 boca iz celog sveta, Đorđević jako dobro poznaje kompletnu vinsku mapu sveta i sve glavne proizvođače. A o voću, a i grožđe je voće, ionako već sve zna. Kombinaciji ta dva znanja nedostajala je samo vrhunska tehnologija u koju je do sada uložio 16,5 miliona evra. I vino WOW je pred nama. Pa ipak, dok Žika otvara prvu bocu, vraćamo se „nekstu".
- Ni ja nisam bio oduševljen što je „Nekst" kupila "Koka-Kola", ali naprosto desilo se. Postavili smo neke standarde i danas je Srbija lider u regionu u proizvodnji sokova. Brend „nekst" će sigurno opstati, „Koka-Kola" to radi korektno, ali drugačije, oni imaju svoj tempo disanja i bitno je da postoji kakva-takva uzlazna linija. Ja sam radio pet puta brže, ali i rizičnije. Izvozili smo u 29 zemalja i to je bio jedini srpski proizvod koji je imao šanse da postane globalni brend. E, ali za to je trebalo... Trebalo je mnogo više Živojina - priča Đorđević bez preterane nostalgije.
Posle „Neksta" ništa više neće biti isto, rekli bi mnogi. Ali ne i Žika. Pored „Medoprodukta" iz Tavankuta i poljoprivrednog dobra „Ljutovo", preduzeća koja je kupio u procesu privatizacije, koja rade dobro i godišnje prihoduju desetak miliona evra, njemu je bio neophodan novi izazov.
- Trebalo mi je mesec dana da skockam čime ću da se bavim. Ja volim opipljive brendove, volim da nešto držim u rukama. S tim što je vino daleko komplikovanije nego sok. Ali ja sam već znao polovinu posla. A fabrika je pravljena po modelu novog vinskog sveta - Čile, Argentina, Južna Afrika - koji polako počinje da dominira i da otima tržište od Evrope. Čitav proizvodni lanac se kompjuterski kontroliše kako bi se sačuvalo ono što je kod vina najteže sačuvati - a to je aroma - objašnjava Đorđević.
Potrošnja vina u Srbiji je na najnižim granama u istoriji. Pijemo svega šest litara po glavi stanovnika, a u Jugoslaviji smo pili 30. Bili smo peti u Evropi, a 12. u svetu u proizvodnji grožđa. Ali uglavnom sa špricer filozofijom, bez trke za kvalitetom. Danas su vinogradi raskrčeni, a Srbije više nema na vinskoj mapi Evrope i sveta. Živojin Đorđević namerava da to promeni. Ključno je, kaže, da se obuhvate najbolji regioni gde postoje prirodne prednosti. Zato je kupio ili zakupio 225 hektara na Paliću, ali i oko 200 hektara u Negotinskoj krajini, gde raste fenomenalno crno grožđe, kao i vinograde u čuvenom Tvrdošu u Hercegovini.
- Jednostavna, čista vina koja svi razumeju, to je adut novog vinskog sveta i to treba da bude adut Srbije. Ključ je da se sačuvaju arome, jer one prve pobegnu. Zašto se isto vino iz dva bureta razlikuje, tajna je duga 6.000 godina. Jedno bure je uvek bolje nego drugo, a niko ne zna zašto - priča Žika otvarajući novu bocu, tek da nam pokaže razliku u nijansama.
Pre toga proveo nas je da nam pokaže kako se podižu novi vinogradi. Ništa nije prepušteno slučaju i svaki čokot, kaže, mora da ima svoje ime. Znajući za veliku manu domaćih vina, pitamo ga za pampure, a on kaže: „Nisam hteo da eksperimentišem sa pampurima od 15 centi. Ovi su iz Portugalije i koštaju 65 centi. Više nego flaša i etiketa zajedno."
Ogromni kazani od uvoznog inoksa i, kao posebna priča, burad. Ima ih preko hiljadu i sva su hrastova, iz Francuske i SAD. A, verovali ili ne, posle treće godine se bacaju jer, kaže naš sagovornik, već u četvrtoj godini vino iz bureta izvlači i ono što ne bi trebalo.
A u marketinškoj kampanji, obećava, biće oprezniji nego s „nekstom" jer vino je malo „smirenija" priča. Vina WOW koštaće od pet do 15 evra, tek poneka dostizaće cenu od 30 evra. Za dve-tri godine, veruje Đorđević, na Rajcu kod Negotina proizvešće crna vina koja će vredeti 100 evra. A za pet do sedam godina Srbija će biti moderna vinska zemlja, ono što su danas Čile i Argentina, a vino WOW naći će mesto u vinskim kartama najboljih svetskih restorana. Uz samo jedan moto: „Život je suviše kratak da bi pili loša vina."
„Nekst" na žurci Naomi Kembel
Iako je godinama bio u žiži javnosti, Đorđević kaže da ga policajci, koji često zaustavljaju njegov džip, najmanje pamte kao proizvođača sokova.
Kad me prepoznaju, obično pitaju: Jeste vi onaj što je bio na žurci Naomi Kembel - priseća se Đorđević San Tropea i proslave 34. rođendana čuvene manekenke na kojoj su se pili samo „next" sokovi.
Cena „Neksta"
Iako je cena po kojoj je „Nekst" prodat „Koka-Koli", naravno, poslovna tajna, iz nekoliko cifara koje Đorđević navodi može se nazreti o kojoj je sumi reč.
- Ja sam verovao da „Nekst" vredi 120 miliona evra, ali nisam mogao toliko da tražim. Vrednost nekog brenda obično se meri godišnjim prometom puta 1,3. Moj promet je bio 50-60 miliona evra, što znači da je „Nekst" vredeo oko 80 miliona. Ipak, dobio sam znatno manje.
