Izvor: Blic, 19.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Imalo bi šta da nam se vrati'
šta on očekuje od denacionalizacije
'Imalo bi šta da nam se vrati'
Dragomir Rakić, potpredsednik Udruženja samostalnih privrednika i zanatlija, inače po vokaciji muzičar, mogao bi nakon Zakona o denacionalizaciji postati fabrikant i izuzetno bogat čovek. Njegovom dedi Dragomiru Rakiću (isto ime i prezime), predratnom fabrikantu, vlasniku električne centrale u Mladenovcu i dva manja rudnika u neposrednoj blizini ovog grada, nacionalizovana je sva imovina, uključujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kuću na Senjaku. Čedi Jančiću, akcionaru 'Smederevske banke' i Pamučnog kombinata Beograd, takođe je sve oduzeto. Obojica su mu dede (jedan po ocu, drugi po majci) i on je njihov naslednik.
U jednoj od kuća koje su nekada posedovali u Krupanjskoj ulici 22 (oko 600 kvadrata) sada živi porodica Titovog generala Žeželja. Oduzeta je i kuća drugog dede u Ulici kralja Vukašina 2 na Senjaku. Opština je odmah prodala Ozni za dva oficira. Oni su je kasnije takođe preprodali. Sada u njoj živi nekoliko porodica, među njima i Miodrag Veličković, visoki funkcioner SPO.
- Taj Zakon o denacionalizaciji i sve te priče, sve je to meni vrlo čudno. Verovatno će nam vratiti nešto od toga u roku od godinu dana - kaže vrlo ravnodušno Dragomir Rakić.
- Denacionalizacije mora biti i ona je sve bliža, toga su svi svesni. Međutim, poslednjih godina kroz razne zakone i 'transformacije' dešava se neverovatna pljačka. Evo, nedavno je Oliver Mandić otvorio klub u podrumu zgrade moga dede.
Šta je sve oduzeto našem sagovorniku i šta bi mu eventualno moglo biti vraćeno?
- Moj deda po ocu bio je mladenovački industrijalac Dragomir Rakić, vlasnik fabrike džakova i električne centrale koja je korišćena za fabriku, ali je struju poklanjao i celom Mladenovcu. Deda je završio Ekonomski fakultet u Parizu i Pravni u Beogradu. Službujući u Jugoslovenskom kreditnom zavodu, kupio je fabriku džakova u Mladenovcu. Džakove je prodavao državnom monopolu duvana i soli, a slamarice - vojsci. Zarađeni novac je ulagao u proširenje fabrike, kao i u Indiju, gde je na 100 godina zakupio plantaže jute. Mašine koje su kupljene tridesetih godina rade i dan-danas, to je da ne poverujete. Svake godine je zidao nove hale, a radnicima iz okolnih mesta kupio je 650 bicikla da bi dolazili na posao. Pred rat prihodi fabrike su znatno uvećani, pa je svim ženama iz familije deda darivao šivaće mašine 'singer', a sebi luksuznu limuzinu marke 'majbah', koja je koštala kao kuća. Moj otac je dobio trkački automobil.
Ali rat je sve zaustavio. Jutu je deda kupovao po Vojvodini ,a folksdojčeri su je skupljali za Nemce koji su se pripremali za rat, to je stvorilo probleme. Nemci su ga zarobili, ali je 1942. godine uspeo da potplati neke od njih i pobegne za Carigrad, gde je postao glavna veza između izbegličke vlade i Draže Mihailovića. Tu je otvorio i neke štofare. U Atinu je prešao 1949. godine. Deset godina kasnije, odlazi u Ameriku, realizovao poslove sa šećerom na Kubi, ali je bankrotirao. Umro je 1963. godine.
Fabrika radi i danas, zove se 'Crvena zvezda', i u društvenoj je svojini. U njoj su još uvek u pogonu mašine koje je deda kupovao. Zapošljava 1.300 radnika, ali više ne proizvodi džakove, već oko
30.000 odevnih predmeta godišnje koji se izvoze za Kanadu i Nemačku. Električna centrala je sada prevaziđena stvar i na njenom mestu se nalazi toplana koja greje Mladenovac. Zatvoreni su i rudnici uglja koje je deda koristio samo zbog centrale, a zemljište u rukama države.
Sudbina drugog dede Čede Janćića je znatno kraća i tragičnija:
- Streljan je odmah posle rata kao bankar Draže Mihailovića. Verovatno su to povezali sa 'Smederevskom bankom' i njegovim akcijama. Nažalost, baba nije sačuvala ništa od brojnih dokumenata koji su stizali povodom konfiskacije imovine.
Kontaktirao sam sa Slobom Žeželjom, koji živi u toj kući. Deda je navodno imao negde zakopano zlato i ja sam kao klinac išao da ga tražim. U kući u Kneza Miloša, pored kanadske ambasade, kuće koja mu je takođe oduzeta, bila je jedna zazidana soba puna slika, ali je to prokislo i sve slike_arhiva su uništene. Možda je zanimljiv i podatak da je baba Olga Jančić prodala crnogorskoj vladi jednu dedinu radnu sobu čiji je nameštaj rađen u stilu 'Put kralja Petra kroz Albaniju'. Baba je imala kuću i preko puta Starog dvora, i za pola kuće su nam dali stanove.
- Imalo bi šta da nam se vrati - kaže na kraju Dragomir S. Rakić, koji je ime dobio po svom bogatom dedi. Gradiša Katić
