Izvor: Blic, 29.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima lekova, nema ko da bere
Ima lekova, nema ko da bere
Naše planine su prepune lekovitog bilja, ali nema ko da ga bere. Recimo, u selu Topli Do na Staroj planini ima tri stotine kuća, ali u samo dve živi neko. I u ostalim planinskim selima žive uglavnom staračka domaćinstva - kaže Nebojša Menković, direktor Instituta za istraživanje lekovitog bilja u Beogradu.- Nema preciznih podataka koliko se godišnje ubere lekovitih trava u našoj zemlji, ali je činjenica da spadamo u najbogatije zemlje na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svetu kad je u pitanju flora. Ispred nas su Rusi sa 22.000 vrsta trava i Grci sa sedam hiljada. Mi imamo oko četiri hiljada vrsta lekovitih trava. To bilje se uglavnom izvozi kao sirovina, a glavni uvoznici su Nemci, Francuzi i Italijani. U pitanju su stotine i stotine tona. Samo naš institut godišnje otkupi više od sto tona raznog bilja, a za gajenje i otkup potroši oko milion maraka - saopštava dr Katarina Šavikin Fodulović, viši naučni saradnik u ovoj instituciji.
Čajevi na bazi lekovitog bilja i kod nas se prodaju u milionskim tiražima. Gotovo da nema kuće u kojoj nema neke od zeleno-žutih kesica. Leti se najviše piju čajevi protiv bakterija u mokraći, zimi najbolje idu sirupi, a tokom cele godine preparati za kardiovaskularni sistem i antidepresivi.
U bivšoj Jugoslaviji epicentri lekovitih trava bile su Bosna i centralna Makedonija oko Kičeva. Upravo Institut u saradnji sa Ministarstvom za nauku i tehnologiju radi ozbiljan agronomski ogled koji treba da pokaže koliko ovog bilja ima na Tari i planinama u okolini Valjeva.- Tara je zanimljiva i po tome što tamo imamo stalnu plansku seču jela od kojih se dobijaju i eterska ulja, pa sada ispitujemo koliko tamo ima bilja sa eterskim uljima jer razmišljamo da tamo napravimo jedan pogon za destilaciju tih ulja. Ta eterska ulja se prave i od kleke, ali se ona koristi i u proizvodnji alkoholnih napitaka. Recimo, aroma džina se pravi upravo od kleke. I to nije jedina lekovita biljka koji se koristi u proizvodnji alkohola. Na primer, koren lincure se toliko prekomerno koristi da je ova biljka sada postala ugrožena vrsta. A poznato je da se osim čajeva za poboljšanje apetita od nje pravi i istoimena rakija. Naša istraživanja su pokazala da je i nadzemni deo ove biljke hemijski veoma kvalitetan i raznovrstan, a on se u narodnoj medicini uopšte nije koristio - objašnjava dr Šavikin Fodulović.
Ovi stručnjaci kažu da su istraživanja u njihovim laboratorijama pokazala da najveći broj trava i bilja koje narod koristi, zaista ima neki sastav koji može da opravda naziv - narodni lek.
Glavno sedište ovog Instituta, zapravo, jeste Pančevo gde se nalazi i 60 hektara zemlje kao i pogon za proizvodnju čajeva. Međutim, pošto je Pančevo ekološka crna tačka Evrope, desetak vrhunskih stručnjava predlaže da se narednih godina i ovaj Institut povuče negde visoko u planine. Pre toga, ova ekipa već sutra kreće na Povlen gde će nekoliko dana popisivati lekovitu floru, sakupljati uzorke lekovitog bilja, a potom u labaratorijama raditi analize i proceniti kvalitet. Oni veruju da su ove planine, kad je u pitanju stanovništvo koje će kasnije sakupljati ovo bilje, mnogo življe i vitalnije. G. Katić
