Izvor: Blic, 01.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I vicevi su imali uticaja na karijere
I vicevi su imali uticaja na karijere
Izjava portparola Vojske Jugoslavije, pukovnika Svetozara Radišića da 'nijedna ličnost nema otvoren dosije' u Vojnoj službi bezbednosti naišao je na, najblaže rečeno, čuđenje samih oficira koji ne znaju šta je, zapravo, on hteo da kaže. Tako se mnogi od njih pitaju da li je pod 'ličnostima' pukovnik Radišić podrazumevao samo ljude iz vojnog i političkog vrha, prenebregavajući na desetine ili stotine 'običnih' oficira koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po raznim osnovama zavedeni u kartotekama Vojne službe bezbednosti.
Jedan od njih, pukovnik u penziji, mr Mihailo Terzić, koji je u toku aktivne službe nekoliko puta imao iskustvo sa vojnim 'bezbednjacima', pretpostavlja da je Radišić mislio na 'zvučna imena' i da takva konstatacija 'nije fer prema onim oficirima koji su bili u evidenciji, jer ispada da oni i nisu ličnosti'.
- U najmanju ruku, postojala je kartoteka 'sumnjivih' i ti ljudi su zaslužili da makar pogledaju svoja dosijea i konačno vide za šta su sve ove godine optuživani. Oficiri - izuzimajući vojni vrh koji je, koketirajući sa politikom, uspevao da sačuva svoje interese - jesu trostruke žrtve kojima je rat uništio porodice, izmanipulisani su od političara i od mafijaško-pljačkaškog šljama koji se u proteklom ratu obogatio i, krijući se pod maskom estradnog patriotizma, nas nazivao 'šinjelašima' i Titovim slugama. Sad posle svega dolazi javno priznanje da nismo ni ličnosti - kaže pukovnik Terzić.
On smatra da Služba bezbednosti, nasleđena iz bivše JNA, nije reorganizovana ni po pitanju metoda ni po pitanju ciljeva.
- Više se vodilo računa o nekim beznačajnim karakteristikama ljudi koje su bile na nivou tračeva, nego što je to bila konstruktivna analiza starešine i procena njegove stvarne sposobnosti. Ispadalo je da je bitnije ko je švaler i kakve viceve priča u kafani nego koliko je uvežban i spreman da u ratu komanduje ljudstvom. Zadatak jedne takve službe valjda ne bi trebalo da bude denunciranje, podvale i kompromitovanje ljudi, već njihova realna procena. A najčešće je rađeno ovo prvo. Ako je nekome trebalo podmetnuti nogu, onda je zadatak operativca na terenu bio da donese 'potvrde' već donete kvalifikacije - tvrdi pukovnik Terzić koji je na sopstvenom primeru iskusio besmislenost optužbi i dojava koje su formirale njegov dosije.
- Dok sam bio načelnik u Domu vojske, pozvao me je jedan bezbednjak i rekao kako ima neku dojavu protiv mene. Ja odem na razgovor i on mi kaže kako mu je dojavljeno da svake nedelje idem da držim predavanja na Ljubljanskom univerzitetu. 'Da je to tako, ja bih te sad častio, ali nije', odgovorio sam, a on kaže da zna da nisam i da je to glupost, ali da on mora obaviti razgovor i to zapisati. Drugi put su me pozvali zbog dojave da sam nezakonito podigao kredit kod vojnog servisa, pretvorio ga u devize sa namerom da napustim zemlju. Naravno da ništa nije bila istina, ali i to se moralo zapisati. Pozivan sam još par puta zbog raznih izmišljotina i gluposti. Međutim, ja sam bio tu pri vrhu, znao sam mnoge ljude i oni mene, pa mi se i nije moglo mnogo nauditi, ali zamislite šta se događa sa nekim siromahom u provinciji kome počnu da prišivaju sve i svašta. Njegova karijera i sudbina su zapečaćeni. On samo vidi da zbog nečeg ne može na vreme da dobije stan, da gori napreduju a on godinama ostaje na istom činu, nosi ljagu a ne zna zbog čega - priča pukovnik Terzić.
On kaže da su mnogi bili zauvek sprečeni u razvoju karijere, a da nikad nisu saznali šta je bila njihova krivica.
- To bi trebala da bude satisfakcija ljudima koji su pošteno radili svoj posao, a bili su žigosani kao sumnjivi elementi i nepatriote. Takva kvalifikacija u organizaciji kakva je vojska ima težinu izdaje - kaže pukovnik Terzić. Ranko Pivljanin Naredba
- Najsvežiji primer podaničkog odnosa vojnog vrha prema političkoj eliti bio je pred septembarske izbore 2000, kada je načelnik uprave za moral, general Milen Simić potpisao naređenje da sve starešine moraju do određenog vremena izaći na glasanje i o tome izvestiti pretpostavljene. Kad je taj dokument obelodanjen u jednim dnevnim novinama, Služba bezbednosti se angažovala da otkrije ko je taj dokument dostavio, pa smo, između ostalih, saslušavani i mi iz Vojno-istorijskog instituta - svedoči pukovnik Terzić.
