Izvor: Blic, 10.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I od ptice mleko
Prepelice, sabljarka i patka samo su neki od specijaliteta u kojima su uživali astronauti pozvani da okuse eksperimentalna jela koja su smislili najbolji francuski kuvari. „Bilo je više nego ukusno", izjavio je nemački astronaut Tomas Rajter naviknut na pileću supu u prahu za vreme svog sedmomesečnog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Gurmansku hranu je naručila Evropska svemirska agencija, a pripremio ju je tim kuvara pod rukovodstvom slavnog francuskog šefa Alena Dikasa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji ima svoju ketering kompaniju na jugozapadu Francuske namenjenu samo otmenoj klijenteli.
Gastonomske zanimljivosti iz svemira
Džon Glen je bio prvi čovek koji je jeo u svemiru na brodu „Merkjuri" u orbiti oko Zemlje u februaru 1962.
Prvi astronauti su jeli kockice hrane veličine jednog zalogaja, zaleđene namirnice u prahu i hranu u vidu pirea iz tuba. Svaka kocka je bila obavijena želatinom kako mrvice ne bi oštetile instrumente.
Astronauti iz misije „Apolo" prvi su imali toplu vodu, a svemirska stanica „Skajlab" iz 1973. imala je trpezarijski sto s držačima za noge da bi astronauti mogli da sednu i jedu.
Na „Skajlabu" je postojao i zamrzivač za takve namirnice kao što su teleći medaljoni i sladoled.
Dnevni unos kalorija se unapred određuje za svakog astronauta u zavisnosti od njegove visine, težine i godina.
Tipičan jelovnik za vreme misija „Džemi" sastojao se od račića, piletine, povrća, tostiranog hleba, slatkiša na bazi žitarica i soka od jabuke.
Kuvari su morali da smisle francuske specijalitete koji mogu da se čuvaju u konzervi i podgreju u rerni na Svemirskoj stanici. Uz to su postojala još dva zahteva: jela su morala da budu bez ijedne bakterije jer trovanje hranom u kosmosu može biti veoma dramatično i morala su da sadrže minimalnu količinu vlage da bi se izbeglo oslobađanje mehurića tečnosti u bezvazdušnom prostoru.
Dikasov tim je sastavio obrok iz tri dela: prepelice u vinu „madeira", šargarepu s pomorandžama i korijanderom i kolač sa suvim kajsijama. Ruski teretni brod je prebacio ove namirnice na Međunarodnu svemirsku stanicu još u oktobru, a astronauti su imali prilike da ih probaju u decembru. Iako je Evropska svemirska agencija izjavila da će astronauti uživati u gurmanskim obrocima, samo u specijalnim prilikama - recimo, kad proslavljaju kraj misije - Rajter je bio presrećan što je odabran za pokusnog kunića u ovom eksperimentu. „Hrana je nešto što nam pruža predah i uživanje u teškim uslovima", kaže on. „Zato tim trenucima poklanjamo posebnu pažnju." Ipak, žao mu je što nije smeo da uživa u Dikasovim „kreacijama" uz čašu dobrog vina, pošto je alkohol na stanici potpuno zabranjen.
Frenk Salcberg, šef komercijalnog odseka svemirske agencije, kaže da kvržice za ukus otupe u svemiru pa se astronauti žale da im je hrana najčešće bljutava. „U svemiru je sve tako bezukusno. Ne pravite razliku između ćuretine i spanaća s pavlakom kad ih spremi NASA. A to nimalo ne doprinosi vašem dobrom raspoloženju", vajka se bivši francuski astronaut Žan-Žak Favije.
U okviru programa poboljšanja ishrane astronauta, Agencija je zatražila od Dikasa da u prilikom pripreme jela upotrebi osam biljaka koje će u budućnosti moći da se gaje u staklenim baštama na Marsu: zelenu salatu, crni luk, algu spirulinu, paradajz, soju, pšenicu i cveklu. Njegov zadatak se sastojao i u tome da napravi jelovnike za buduća putovanja na Mars i to od povrća koje bi moglo da se uzgaja na Crvenoj planeti. Sve ostalo - sušeno povrće, začini, so, biber, ulje i puter - dopremalo bi se sa Zemlje. Zvaničnici Svemirske agencije kažu da pokušavaju da stave tačku na „veliku nutricionističku neravnotežu" koja je sastavni deo svemirskih putovanja. Loša hrana može da ima negativne psihološke i fiziološke posledice za posadu. A s obzirom na to da svemirske misije postaju sve duže, proučavanje uticaja mikrogravitacije na ishranu poprima sve veći značaj.
