Izvor: Blic, 26.Jul.2009, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Albanci se nadaju srpskim turistima
Statističke službe ne rade istom brzinom kao albanski građevinari, pa vam niko u letovalištu Saranda ne može reći koliko trenutno hotela ima. Još je manje poznato koliko ih se trenutno gradi, ali odmah po dolasku u ovo mesto, osim palmi i ljubičastih bugenvilija, u oči padaju i teške mašine, koje „odvaljuju" brdo praveći mesta za nove hotele. Zapravo, prvih pet redova ulica trenutno je namenjeno turistima, dok su druge delove grada zaposleli građevinari.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
– Doživeli smo turistički i građevinski bum. Država sređuje puteve, ali ne brzinom s kojom se grade novi objekti na jonskoj rivijeri. Nedostatak dobrih saobraćajnica manje smeta Italijanima, koji dolaze morskim putem, ali je problem za „kontinentalce". Srpski turisti u Sarandu sada dolaze pojedinačno, na jedan dan, s Krfa. Ali putevi se već prave, pa naredne sezone očekujemo redovne ture – kaže Sokolj Hodža, vlasnik „Skodra travela", jedne od najvećih agencija u Albaniji.
Hotelijeri upravo očekuju masovni dolazak turista u Sarandu. Gosti će imati priliku da uživaju na velikom prostoru gradskih i hotelskih plaža. Smeštaj u hotelu sa tri zvezdice, koji obavezno ima i bazen i internet, ne prelazi 20 evra po osobi. Za 25 evra dobije se polupansion, a ponegde i pun pansion. Cene neće rasti ni naredne godine jer se mnogo novih objekata gradi i konkurencija će učiniti svoje.
Albanski specijaliteti za pohvalu
Smešteni u prostranim i čistim sobama hotela „Mediterane", bili smo svedoci da je hrana izvanredna, vino, kao i svuda u Albaniji – fantastično, a posluga nasmejana kao u starim filmovima. Ručak u Sarandi košta šest evra. Ako se odlučite za morske specijalitete, ponudiće vam svežu, veliku oradu sa dodatkom mediteransko-orijentalnog variva. Albanski kuvari nisu veliki specijalisti za mešana mesa, ali bićete veoma zadovljni ako naručite „pašine ćufte". Od konkretnih mesišta najbolji je „biftek", a pod tim u celoj Albaniji podrazumevaju ogromnu porciju teleće vešalice. Koštaće vas najviše šest evra sa dodacima i voćem na kraju.
Dvadesetak kilometra od Sarande je restoran „Porto Palermo" u kome starina Karko Koči nudi plodove mora za one koji mogu da jedu „do iznemoglosti". Sa vinom i desertom, nikada ne naplati više od 10 evra. Restoran smo otkrili slučajno, kad smo kombijem skrenuli zbog toaleta. Koči nije dozvolio da izađemo iz restorana dok nas ne počasti vinom i kafom. Na kraju je bio siguran da ćemo se ponovo videti.
Za razliku od Drača i Valone, u kojima se na svakom koraku nailazite na antičke iskopine, u Sarandi toga skoro da nema. Ali, ovo mesto po svom položaju podseća na turski Kušadasi, jer ima svoj „Efes". Tačno 17 kilometara od Sarande nalazi se Butrint u kome su italijanski arheolozi otkrili građevine iz VI veka pre nove ere. U IV veku to je već bio megapolis sa 10.000 stanovnika.
Antička istorija
Enver Hodža nije držao do prošlosti, pa je za vreme njegove diktature stari grad, u čijem se tirkiznom jezeru uzgajaju najbolje školjke, dugo bio zaboravljen. Nedavno je uvršten u Uneskovu svetsku kulturnu baštinu. Butrint je prostraniji od Efesa, ali je u odnosu na Efes u podređenom položaju zato što u njemu nije živeo Heraklit. Međutim, ostaci hramova posvećenih bogovima Asklepiju i Apolonu, amfiteatar, terme, Akropolj i Lavlja kapija (koja podseća na onu iz Mikene) govore da je ovaj lokalitet jedan od najvrednijih i da će, kada država sredi puteve, biti stecište arheo-turista.
Po legendi, Butrint je nastao posle pada Troje. Princ Helenus, jedan o sinova trojanskog kralja Prijama, tražeći mesto za osnivanje novog Iliona, dospeo je na Krf gde je odlučio da žrtvuje bika. Životinja se otrgla, skočila u more i plivalala tri kilometra do sadašnje albanske obale. Princ ga je sustigao na mestu gde se jezerski kanal uliva u more. Smatrajući to božjim znakom, na tom mestu je osnovao je Butrint.
Po povratku u Sarandu dočekao nas je sveži vetar s mora i tiha muzika iz hotela i restorana. Uskoro će zatutnjati i diskoteke. Riva je puna mladih šetača. Mnogi nas susreću i pitaju odakle smo, što je čest običaj u Albaniji. Osmehuju se. Srpski nikome ne smeta dok plaćate evrima, a palme njišu grane.
Zvanično potrebne vize, ali...
Miroljub Zarić, otpravnik poslova u Tirani, kaže da je Albanija recipročno uvela vize za građane Srbije i da se pre polaska u ovu zemlju viza mora obezbediti. U „Skodri travelu" kažu da njihovim turistima vize nisu potrebne.
– One koji krenu iz Beograda čekamo u Podgorici i posle je sve briga naše agencije – kaže Arben Beni iz „Skodra travela".
