Izvor: Blic, 05.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hroničar salaša i bačke ravnice
Hroničar salaša i bačke ravnice
Sava Stojkov, slikar bačke ravnice, salaša, somborske periferije, oranica, kukuruza, žitišta, pašnjaka i šumaraka, trščara, sokaka i avlija, koji su, po njegovom priznaju, 'ostavili neizbrisiv trag na detinju dušu', ovih dana obeležio je nesvakidašnji jubilej - 60 godina stvaralaštva u likovnoj umetnosti. Ovom renomiranom majstoru kičice, rođenom u Somboru 1925, rodni grad, u kojem i danas živi i stvara, upriličio je nedavno retrospektivnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izložbu njegovih dela, u galeriji Gradskog muzeja.
Da je kod Stojkova umetnička žica porodična, svedoči podatak da je slikarev deda izrađivao figure u drvetu. 'Deda je bio tesar, i imao je jednu olovčicu koju je bio dopola potrošio, pa sam ja, kao predškolsko dete, počeo da švrljam njome, i evo, sve do današnjeg dana bavim se time', dosetio se Stojkov svojih prvih pokušaja. Posle crteža, došle su vodene boje - akvareli, nakon toga, drvene bojice, pa pasteli i, na kraju, 1942. godine 'dobio sam od jednog druga na poklon uljane boje'.
- Dogovor je bio: Savo, evo, ja ti poklanjam boje, a ti meni pokloni svoj prvi rad. Do danas mi je uljana boja najdraža jer smatram da njom mogu da iskažem svoja optimistička unutrašnja osećanja, a negde se, sasvim ljudski, vidi i seta, tuga, želja... - svedoči Stojkov.
Crtanje je najpre bilo igra dečaka iz Prnjavora, sa periferije Sombora, ali kasnije je preraslo u potrebu, čak i opsesiju. Ostala je zabeležena i priča iz toga vremena o 'prvim izložbama', priređenim na prozorskom oknu porodične kuće, iza kojeg je mali Sava krišom, skriven iza zavese, posmatrao reakcije prolaznika, nesiguran u svoje umetničke prvence. Docnije je u građanskoj školi, koju je pohađao, redovno dobijao pohvale od likovnjaka za najbolje urađene crteže, a ostala je i zabeleška da ga je nastavnik crtanja Maslov pohvalio pred celim razredom rečima: 'Gospodin Sava crta bolje od mene!' Prvu ozbiljniju izložbu je i priredio u građanskoj školi 1938, a od tada do danas usledilo je 'osvajanje' Jugoslavije, potom i sveta, a nakon šest decenija slikarstva, iza njega je ostalo nekoliko hiljada slika, stotine samostalnih izložbi i brojna učešća na likovnim kolonijama.
Nijednom do sada Stojkov, 'imajući razumevanja za ljudske patnje i nesreće, motivisan potrebom da pomaže ljudima', nije odbio humanitarnu akciju. Ni one 1995. godine, kada je na Kipru (slike_arhiva zbog sankcija nisu mogle preko granice), naslikao 30 dela, koja su prodata na humanitarnoj izložbi, a 120.000 zarađenih maraka je otišlo siročićima u Republici Srpskoj.
Već decenijama, tako, sa uljanim bojama svet svoga detinjstva, ali i starog Sombora, likova, paora, običnih ljudi pretače u slike_arhiva, kao trajno obeležje jednog vremena, koje je ostalo još samo na Savinim slikama. O tome koliko je njegovo slikarstvo postalo cenjeno i van granica, svedoči i podatak da je portretisao i državnike poput Širaka, Miterana, Nakasonea...
Dirnut pažnjom koju su mu priredili prijatelji i Somborci na jubilarnoj izložbi, Stojkov je rekao da je to 'jedan od najvećih praznika koje je imao u životu'.
- Nisam ni naslućivao da ću jednoga dana doživeti ovakvo izdanje svoga grada, ljubitelja umetnosti, prijatelja, koji mi pružaju ovu radost. Iako sam od rane mladosti osećao izuzetnu naklonost prema slikarstvu, u porodici nije bilo razumevanja, jer su roditelji želeli da se bavim nekom sigurnijom profesijom. Međutim, srce je nadvladalo razum i opredelio sam se za likovnu umetnost, koja mi je donela brojne životne radosti - rekao je Sava Stojkov povodom šest decenija stvaralaštva. I. Basarić Galerija u 'Grašalkoviću'
- Voleo bih da svojem gradu, u kojem sam rođen, živim i stvaram, i iz kojeg sam obišao svih pet kontinenata, mogu da podarim slike_arhiva, da imam svoju galeriju i da sve to ostane za budućnost - govorio je ovih dana Sava Stojkov. Svesni značaja i vrednosti žive somborske i jugoslovenske umetničke institucije kakav je Stojkov, opštinari su, u dogovoru sa TP 'Prehrana', odlučili da u monumentalnom zdanju palate 'Grašalković' u srcu grada Sombora, deo prostora odvoje i namene galeriji koja bi nosila ime porodice Stojkov. Umalo fudbaler Crvene zvezde
Još dok je Sava Stojkov bio učenik građanske škole, njegov sportski talenat zapazio je Pišta Kovač, pa je Sava počeo da igra fudbal u somborskom 'Športu'. Tada se, kako je docnije svedočio, 'igralo srcem', a zahvaljujući tome našao je i prvi ozbiljan posao - u tekstilnoj firmi 'Roda'. Od tog vremena je i dobio nadimak Šebika kojim ga stari Somborci i prijatelji zovu. Posle je igrao beka u 'Radničkom' iz Sombora. Docnije ga je zvala i 'Zvezda', ona velika, beogradska... čak su i dolazili po njega, ali, 'nije me dao Baba Bogdanov, pa sam ostao u Somboru'. Tugovao posle za 'Zvezdom' i zbog toga jedno vreme nije ni hteo da igra fudbal...
.jpg)
