Izvor: Blic, 07.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hram umetnosti i lepote
Hram umetnosti i lepote
U prizemlju zgrade broj 12 u Ulici Džordža Vašingtona, sagrađenoj još 1922. godine po projektu ruskih arhitekata Vasiljeva i Kozinskog, naš čuveni violinista Jovan Kolundžija otvorio je Centar lepih umetnosti 'Gvarnerius'. Na 500 kvadratnih metara nalazi se dvorana kamernog tipa, građena u duhu kasne renesanse, galerija sa slikama naših najeminentnijih umetnika koju je opremila 'Radionica duše', kafe za predah i dva studija za snimanje i obradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tonskih i vizuelnih sadržaja.
- Pre šest godina ugledao sam ovaj prostor i prepoznao lepotu, iako je bio potpuno ruiniran i kao magacin služio punih pedeset godina. Muke oko uređenja traju još i sada jer, mada je 'Gvarnerius' otvoren, ideja nije sasvim zaokružena - kaže Kolundžija.Centar je dobio ime po čuvenom graditelju violina. Na jednoj takvoj violini iz 1754. godine svira i Jovan. Osim estetskog momenta koji je, kako kaže, inspiracija svakom umetniku da pruži što više, ovaj prostor treba da postane epicentar okupljanja velikih imena i mladih talenata. Tu su već gostovali visoki kontratenor Nikolas Klepton, Nada Kolundžija, Jadranka Jovanović, Oliver Njego, Živan Saramandić...
Kao umetnik čijem duhu novac i biznis nisu bliske kategorije, Jovan, kako kaže, možda i ne bi uspeo u svemu da pored sebe nije imao svoju suprugu Miljanu.
- Ona je poslovna žena, a ja se tim stvarima nikad nisam bavio. Na neki način, sada sam upoznao život. Sretao sam razne ljude koji su mi nudili partnerstvo. Većina je tražila da celu priču komercijalizujem ne bih li što pre povratio uloženi novac, što sam odbio.
Miljana je profesor arapskog jezika. Ljubazna, komunikativna, egzotične lepote iako je Srpkinja. Odrasla je u Libanu gde je provela punih dvadeset godina. Posle je putovala i radila po svetu da bi se tek pre nekoliko godina 'skrasila' u Jugoslaviji. Priznaje da se teško prilagodila našem mentalitetu, ali presudila je ljubav prema Jovanu. Zajedno su četiri godine i divno se slažu.- Osećam da sam neostvarena u umetničkom smislu, jer me je život odveo u drugom smeru. Najsrećnija bih bila da pišem poeziju na francuskom, budući da mi moj jezik nije toliko familijaran. Ipak, imala sam sreću da kroz Jovana i sama ispunim onu umetničku dimenziju za kojom sam tragala celog života. Shvatila sam da ako ne uspemo da realizujemo ovu ideju, on neće naći svoj mir. To mi je i dalo snagu da se borim.
Niko od značajnijih poslovnih ljudi iz Jugoslavije kojima su se obratili, a za koje to ne bi bila prevelika investicija, nije smeo da se upusti u rizik. Pomogla im je Miljanina sestra koja ovde zastupa jednu švajcarsku kuću osiguranja. Švajcarci su pristali da daju kredit i pomognu. Oni su u tada zapuštenom prostoru naslutili budući hram umetnosti. Miljana kaže da su i ljudi iz italijanske ambasade zainteresovani za saradnju, a da slično raspoloženje vlada i među ovdašnjim Francuzima. Za razliku od domaćih političara, strani ambasadori su česti gosti na koncertima u 'Gvarneriusu'.
Jovan Kolundžija kaže da mu je možda najveća motivacija za ovaj poduhvat bila ideja predstavljanja i stipendiranja mladih muzičkih talenata, kao i organizovanje majstorskih kurseva iz muzike, baleta i slikarstva.
- Ja sam svog oca svojevremeno finansijski maksimalno iscrpeo seminarima koje sam pohađao po svetu. Sada želim da te stručnjake dovedem u Beograd. Kad sve to završim, vratiću se nekom svom mirnijem životnom tempu i radu. Sada sviram jako dobro i u tome se krije moj optimizam i lepo osećanje za budućnost. VESNA TAMBURIĆ
