Izvor: Blic, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Hjundai“ za đake pešake
Dvadesetogodišnja studentkinja prava Anka Jevtović iz Arilja dobitnica je automobila „hjundai" u nagradnoj igri „Blic Srećko". Ovoga puta nagrada je zaista otišla u prave ruke.
- Za osam godina sam samo do škole i nazad prepešačila 10.000 kilometara. Svaki dan po dva i po sata hoda u jednom smeru. O automobilu sam maštala, sanjala ga, priželjkivala u hladnim jutrima kada sam se kroz visok sneg probijala do učionice. Da mi je neko tada rekao da ću 17. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << septembra 2007. godine osvojiti u „Blicovoj" nagradnoj igri „hjundai", verovatno bih kao Trnova Ružica zaspala i čekala taj datum da se probudim - nadahnuta je Anka Jevtović.
Iako su joj iz naše redakcije potvrdili da je dobitnik automobil, Anka još o tome priča s dozom neverice. Nije, kaže, naučila da joj zasija srećna zvezda. Za sve u životu morala je dobro da se pomuči. I tog ponedeljka kada joj je „Blic" doneo neslućenu radost ustala je pre zore kako bi iz sela Bjeluša, udaljenog 40 kilometara od Arilja, stigla na vreme kod zubara.
- Još ošamućena od anestezije, pravo sa zubarske stolice sam krenula prema trafici na autobuskoj stanici da kupim novine. Iskreno, volim da čitam „Blic", ali to obično radim kod kuće. Taj dan me je privukao tekst u novinama o tome koliko smo depresivni. Baš me zanimalo šta piše, pošto sam prvobitno želela da upišem psihologiju. Zato sam „Blic" kupila pre prve jutarnje kafe. Na pamet mi nije palo da ću u Arilju da izvučem automobil. Ni sama ne znam koliko sam primeraka „Blica" kupila u Beogradu, pošto tamo studiram, i nikada ništa. Uvek, kada bih otvarala srećku, maštala sam kako mami govorim da sam dobila automobil, a ona to prenosi mojim sestrama i braći. Najmlađi brat Dejan ima samo šest godina i pešači do škole, baš kao što sam i ja ranije, po dva sata. Stvarno nas je Bog pogledao. Automobil nam je baš bio potreban - priča uzbuđeno Anka.
Komšije u selu Bjeluša iskreno je obradovala Ankina sreća. Kažu da se bez kola u tom planinskom selu veoma teško živi. A Anka je dobra i vredna devojka, odličan student, odana sestra. Omiljena je među komšijama. Svi su došli da joj čestitaju. Lepa vest se brzo i daleko pronela, pa su i rođaci iz drugih sela, kao i prijatelji iz Arilja posetili porodicu Jevtović i čestitali ovoj mladoj devojci.
U Arilju, ispred trafike na autobuskoj stanici gde je Anka kupila srećni primerak „Blica", već dva dana formira se kolona ljudi koji žele da kupe novine. Kako kaže prodavačica, „Blic" se rasproda pre podneva. Raspoloženi meštani raspituju se o srećnoj dobitnici u nadi da će i njih obradovati „Blic Srećko".
