Izvor: Blic, 19.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljadu 'konja' protiv komaraca
Hiljadu 'konja' protiv komaraca
Sedamnaest aviona privredne avijacije JAT obrušilo se prekjuče, svim silama, iz vazduha, na nekoliko miliona beogradskih komaraca. Ne zna se da li je neki komarac uspeo da preživi, ali posle ovog akrobatskog leta u trupu ruskog dvokrilca AN, punog britanskog otrova 'zeneca', vrućina u kabini kao u 'devetom krugu' i turbulencija u vazduhu kakvih nema ni na trkama bolida - jedva preživesmo dva sata u vazduhu!
A kad smo se ponovo našli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na zemlji oko pola devet uveče komarci su ujedali kao ludi!
- To su njihovi poslednji trzaji! - rekao je kopilot, počešao se ispod lakta i potrčao ka najbližoj kućici.
Već u tri sata popodne aerodrom Vazduhoplovnog saveza Srbije 'Lisičiji jarak' bio je pun ljudi i aviona - uglavnom poljskih 'dromadera'. Kao ogromni traktori, jedan po jedan dolaze na tankanje pesticida. Kad smanje broj obrtaja na elisi, iz ogromnog auspuha počnu da bljuju vatru. Svaki avion dobija po 800 litara pesticida koje je trebalo razblažiti sa po dvesta litara kerozina, ali kerozin nije stigao, jer je 'neko u Pančevu zakazao'. Svaki avion zapraši po 2.000 hektara, ukupno 34.000 hektara nastanjenih ovim neprijatnim insektima.
Još je par sati do poletanja, pa piloti piju kafu i 'koka-kolu', mehaničari pivo, a tročlana ekipa Hitne pomoći, u kojoj preovlađuju žene, otvara litar hladnog 'karlovačkog' sa kiselom.
Piloti gledaju mape, svako ima narandžastom olovkom obeležen svoj reon. Nekima ipak nije sve najjasnije. Trojica pilota se dogovaraju:
- Milovane, je l’ idem na Banjičke šume?
- To je moj atar, nemoj prelaziti Bulevar JNA!
- Ja idem od Bulevara revolucije do Šumica. A Šumice?
- Konjarnik i Šumice ja radim! - ubacuje se treći.
- A Zvezdara?!
- Ti radiš Zvezdaru, a ja ću ti malo pomoći!
- Zdravko, pa ne mogu da stignem, nemam ja toliko materijala!
- Ti radiš celu rupu: Mirijevo, Karaburmu, a ja ti pomažem Zvezdaru.
Šef leta Slobodan Joksimović Joksa, vodi poslednji dogovor sa svim pilotima pred samo poletanje:
- Startujemo u 18.22, polećemo u 18.32. Slećemo u 20.10, to je krajnje vreme. Sunce zalazi u 20.00, pet minuta kasnije nisam siguran da će se videti, nemoj neko da naleti na neki auto, da ne napravimo kakvu glupost!
Ulazimo u grdosiju od 'hiljadu konja' AN2, pilotira Mika Radivojević. U koloni jedan iza drugog impresivano deluju sedamnaest žutih letelica. Svakog minuta poleti jedna za drugom uz ogromnu buku, naročito unutra. Leti se nisko, jer 'komarci ne žive na nebu'. Iznad samih krošnji drveća, kad naiđemo na visoko drvo, avion se malo podigne i odmah potom spusti. Kad zaokrenemo iznad njive ili livade, imamo osećaj kao da će se krilo zariti u zemlju. Povremeno letimo između ionako niskih zgrada u Borči i Krnjači. U kabini vrućina neopisiva, znoj lipti sa pilota.
Naš reon je Borča i Krnjača do Dunavca. Tek iz aviona se vidi kakvu džunglu ima Beograd i gde sve ljudi žive. U trupu aviona pesticidi 'nagrizaju' pluća i disajne organe. Jedino kad prođemo iznad farmi PKB-a, smrad stajskog đubriva i amonijaka na trenutak nadjača odvratan ukus pesticida. Svet je odozgo malo drugačiji, dole deca mašu, poneki čovek se prekrsti, ovce beže, kokoške pokušavaju da polete, a samo komarci znaju kako im je.
U pola devet svi avioni su bili opet na pisti. Gradiša Katić
