Izvor: Blic, 31.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Groblje letećih džinova
Groblje letećih džinova
Velika aluminijumska ptica sleće na aerodrom u Marani i odlazi na parking 'Evergrin er centra'. Kad mlazni avion umre, on ne odlazi na nebo, već završava u američkoj pustinji. Ovde su proteklih nedelja večni mir našli mnogi krilati džinovi. To su žrtve krize koja je započela na dan koji je šokirao čitav svet. Posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, nema dovoljno putnika i avionske kompanije su se našle u teškoćama, smanjuju broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << linija i ne znaju šta da rade sa avionima.
Marana u Arizoni nalazi se 35 kilometara severozapadno od Tusona. Na ulazu u ovu varošicu stoji znak koji upozorava vozače da ne primaju autostopere s obzirom da se u blizini nalazi državni zatvor. Do mesta vodi jedan jedini put. Dve benzinske pumpe predstavljaju centar varošice. U prodavnici prehrambenih proizvoda Marša Miler seče šnicle debele dva prsta. '‘Evergrin’ je tajanstvena firma', kaže ona dok briše ruke o kecelju. 'Tolika misterija, a tako malo posla za ovdašnje ljude.' Stanovnici Marane odavno misle da je tu CIA umešala prste. 'Ne znam tačno kako, ali imaju ogroman broj radnika zaduženih za obezbeđenje', šapuće prodavačica. 'Ovde nikad ništa ne kupuju. Ko to stalno sleće na aerodrom, čak i noću? Duhovi?' U prošlosti je CIA zaista koristila ovaj aerodrom, ali to je bilo pre nego što se Delford M. Smit preselio u Maranu. Pre 26 godina osnivač 'Evergrina' je realizovao svoju ideju za koju je verovao da će se isplatiti. Na nju je došao kada je video automobilske otpade, pošto je naslućivao da će se avionske kompanije suočiti sa krizom. Smit je tako odlučio da ponudi parking za suvišne avione na mestu na kojem nije bilo problema sa nedostatkom prostora. I gde rđa ne napada metalne delove pošto je klima topla i suva.
'Avioni se prave da bi leteli', kaže Trevor van Horn (56), jedan od rukovodilaca u 'Evergrinu'. 'Kad stoje, propadaju. Zato ih avionske kompanije dovoze kod nas i mi brinemo o njima.' Na parkingu 'Evergrina' već ima 250 letelica, ali svakoga dana pristužu nove. Trevor van Horn se već trideset godina bavi avionima i bio je čak suvlasnik jedne avionske kompanije. Iz svoje kancelarije baca pogled na flotu očajnika. Tu su mlazni avion kompanije TWA, džambo-džetovi 'Lufthanse', 'Junajted erlajnsa', 'Kvantasa'... U centru parkinga, čija je površina sedam kvadratnih kilometara, nalazi se eskadrila aviona 'Mekdonel-Daglas' koje je 'Norvest erlajnz' ostavila da se malo odmore dok ne prođe kriza. Sve je blistavo čisto.
Kad avion stigne u Maranu, mehaničari stavljaju neprozirnu lepljivu traku na prozore, da tkanina kojom su presvučena sedišta ne bi izbledela pod dejstvom sunca, oblažu motore zaštitnim filmom da pesak ne bi ušao u turbine i pune rezervoare mešavinom antifriza i kerozina da ne bi korodirali. Jednom mesečno mehaničar ulazi u pilotsku kabinu, proba instrumente, pali motore. Pomera metalnu pticu tri metra napred, pa zatim tri metra nazad. Parking i održavanje koštaju između 750 i 1.500 dolara mesečno: isto koliko i karta na liniji Frakfurt - Los Anđeles. Pre nego što započne posao, radnici 'Evergrina' brišu logo i naziv kompanije. 'To bi bila loša reklama za avionsku kompaniju kada bi se videlo da su njeni avioni kod nas', kaže Van Horn. Samo je jedan uski deo parkinga asfaltiran i na njemu je parkiranje najskuplje. Tu se trenutno nalaze dve 'saudijske kamile', to jest dva 'boinga 747', omiljeni avioni naftnih šeika. CDC/GB
