Izvor: Blic, 17.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grli, ljubi, mazi u ekstazi
Grli, ljubi, mazi u ekstazi
Opkoljena svetlucavim 'laki strajk' natpisima i moćnim video-bimovima, krcata ljudima koji samo pristižu, Hala 14 Beogradsko sajma bila je u subotu veče poprište pravog pravcatog rejva. Ogromni prostor popunjen do poslednjeg mesta. U sredini bela pozornica i dve polugole plesačice koje izvijaju tela i forsiraju igrače da igraju sve divljije.Između zidova zvučnika od čijih snažnih vibracija poskakuju čaše i flaše po stolovima, reflektori >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << presecaju masu raznobojnim svetlosnim zracima. Vriska i buka. Pod se puni otpacima o koje se neumorni igrači neprestano spotiču. Izvan stejdža u prostoriji koja, maštovitom posmatraču, može izgledati kao kokpit svemirskog broda, miksuju di-džejevi. Svaki njihov pokret budno prate kamere sa vrha krana. Na video-bimovima se mogu pratiti, na mahove, uvežbani virtuelni pokreti di-džejeva, a kad nema njihove akcije, onda vas 'voze' virtuelnim tunelima futurističke 3D animacije.
Razularena gomila vrišti u transu. Sreća na licima.
'Ljubi, grli, mazi u ekstazi', mazno govori zgodna devojka koju je obgrlio dečko. Oni se, kao i drugi, slični parovi ili, pak, 'trouglovi', jer svačega ima na tehnu, nalaze u delovima hale sa prigušenijim svetlom, tamo gde je muzika najslabija.
Žurka se zahuktava. Potpuno omamljeno, nekoliko hiljada tela prkosi jezivoj hladnoći koja čeka napolju. Dan pre žurke prodato je, prema nezvaničnim informacijama, oko 6.000 karata, a na ulazu ih je kupilo još makar 1.000 ljudi. Zadovoljni, ljudi đuskaju, a zatim se stepenicama spuštaju sprat niže, u WC, koji predstavlja sabirni centar za sve rejvere. Ovde se odrađuju svakakve kombinacije, žedna usta halapljivo srču bistru, hladnu vodu, psuje se, bljuje, a i tuče. Među hiljadama, koje su stigle na 'Urban ekspirijens', ima raznoraznih tipova. Tu su čitave družine, opake bande iz beogradskih geta. Prema palanačkom mentalitetu grada, svi se odnekud znaju, dizelatori i opaki momci svesni su prisustva onih drugih koji im smetaju. I obratno. Tako dolazi do sukoba - kratkih, ali burnih. Obično ih prekinu policajci, a onda ih uz 'slatke' reči, 'nežnim' pokretima izvode napolje. U nepoznato. U toaletima, srećom, ima dosta mesta, ali su i tako stalno puni. Iz pokojih izađu dva ili tri tipa sa neobičnim pogledima. Vraćaju se na rejv. Atmosferu, začuđujuće dobrom muzikom, podižu poznati strani di-džejevi.
'Brate, očekivao sam neki mek-haus, a ovde rokaju pravi tek-haus', viče jedan momak. Tek-haus je tvrđa varijanta običnog hausa, sa istim, ali sporijim zvucima od minimal tehna. Ne zna se ko i kada pušta muziku, povremeno tek neka pauza nagovesti promenu di-džeja. Mašine se pale, motori su spremni, vožnja počinje. Povremeno živu sliku igrača isecka treptavo svetlo ogromnih strobova. Na visini, malo ispod VIP galerije za novinare, ciklično su raspoređeni veliki ventili. Povremeno, iz njih pocuri gust, beo dim. U kombinaciji sa svetlima koja ga boje čas su zeleno, plavo ili crveno, izgleda fantastično. Među raznoraznim likovima, dizelatorima i njihovim sajberdevojkama, pravim 'tehno frikovima' i 'komanima', pa čak i zaprepašćenom decom koja su, i pored zabrane za mlađe od 18 godina, ušli, pažnju privlači jedan stariji par. Čovek i žena u godinama bezizražajno posmatraju gomilu.
'Ja ovde radim, pa sam, eto, došao na zabavu sa suprugom, da se i ovo vidi. Dobro je, nije loše...', priča Nadin muž Milan.
No, tehno se nastavlja. Sat otkucava pet časova. Na mestu određenom za novinare, u tzv. VIP-u vlada zbrka. 'Žurka se završava, prekid, raspad sistema', urla obezbeđenje. Policajci izvode novinare i druge koji su se provukli u VIP, goneći ih ispred sebe kao krdo. Uz to, nasumice i obilato dele ćuške, psovke i zle poglede, ne razmišljajući koga i zašto udaraju.
'Ja ne znam ništa. Ništa ne znam. ‘Oćeš da te prebijem?', dreči jedan policajac.
'Ajde, krenite, da ne dobijete još i batine. Ne znam šta im je večeras', žali se jedan šanker, dok se ispred hale pune marice. Filip Knežević
