Izvor: Blic, 12.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grb Skenderbega u Skupštini
Grb Skenderbega u Skupštini
Trećeg dana Božića, u pratnji grupe srpskih novinara, Marsel Valentin, komandant Kfora, posetio je manastir Visoke Dečane. Zbog lične bezbednosti, ekipa je prebačena helikopterom. Tako je Valentin omogućio Srbima da prvi put posle povlačenja vojske i policije uđu u zgradu Skupštine opštine, u kojoj sve podseća na Albaniju. Amblem sa dvoglavim orlom dočekuje nas istaknut na ulazu zgrade, a zastave Albanije i SAD, uz grb sa likom Skenderbega, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na stolu predsednika komune.Predsednik komune Risah Pitani upoznao je Valentina da u Dečanima živi 78 familija Roma, Egipćana i Muslimana. Od 451 osobe, 58 su Muslimani, čiji je predstavnik Rahman Marković, istovremeno potpredsednik opštine i direktor departmana za nacionalne manjine. 'Bezbednosna i politička situacija nikada nije bila bolja', kazao je on, 'ali to remeti fabrika meda, izgrađena na manastirskom zemljištu, koju tamošnji monasi neće da predaju građanima koji žive u bedi i siromaštvu'. Kapaciteti su sačuvani, kao i objekti dva hotela bivšeg dečjeg odmarališta, koje sada koriste italijanski karabinjeri. Stoga je preuzimanje kontrole nad tim objektima od strateškog interesa za Albance.
Međutim, prema njegovoj oceni, sve dok se ne reši sudbina nestalih Albanaca i iz zatvora ne puste svi Đakovčani i Dečanci, ne može se vratiti nijedan Srbin ili Crnogorac koji su, prema njegovim rečima, učestvovali u genocidu nad Albancima. A takvi su, prema njegovom mišljenju, skoro svi, što potvrđuje brojkama da 'u opštini više ne živi nijedno civilno lice srpske nacionalnosti'. Predsednik je tu zaboravio na četiri Srpkinje koje žive u tzv. Srpskoj ulici.
Posetom Visokim Dečanima Valentin je najavio pokretanje procesa dijaloga između sukobljenih nacionalnih zajednica, jer mu je cilj da ova multietnička sredina mora biti primer ostalim opštinama, posebno zbog nužnosti većeg razumevanja i opraštanja. 'Dobio sam uveravanja predsednika komune da je spreman da otpočne dijalog sa vama monasima, pošto u ovoj opštini nema drugih predstavnika vaše zajednice', reči su Valentina izgovorene na sastanku sa igumanom Teodosijem i jeromonahom Savom Janjićem.
- Ovaj dolazak u manastir jeste primer na koji se način moraju poštovati duhovne i kulturne vrednosti Srba. Manastir živi u specifičnim okolnostima, jer je prvi put u svojoj istoriji ostao bez srpskog naroda. Ali, treba blagodariti Bogu što u njemu danas živi brojno mlado bratstvo, nas 30, koje, eto, uspeva da održi njegov život, zahvaljujući božjoj zaštiti i velikoj pomoći italijanskih karabinjera. Nedostaje nam narod i saradnja sa lokalnim stanovništvom, a nadam se da će i Albanci uzvratiti na dobra koja smo činili za njih u vreme rata - rekao je iguman Teodosije. On je napomenuo da su ograničeni prostorom i bezbednošću, pa od dobre volje Albanaca zavisi budućnost ove opštine. Podsetio je i na reči jednog starog Albanca koji im je rekao: 'Vi i vaše bratstvo ste položili ispit. Sada je na njima da polože ispit zrelosti i mudrosti.'O zahtevu opštine da preuzme imovinu manastira, koja je krajem 1999. godine počela nemilice da se uništava, iguman kaže:
- Vlada Srbije je 1997. godine po istom postupku kao što je vraćena imovina Karađorđevićima, vratila i nama 24 hektara zemljišta uz manastirska zdanja. Na njima je bila podignuta punionica tegli medom i dva objekta namenjena ugostiteljstvu. Jedan od njih nikada nije završen. Nažalost, Albanci prihvataju samo odluku donetu 1946. godine, kojom nam je oduzeto više od 720 hektara, a odbijaju odluku o povraćaju iz 1999. godine. Istovremeno, Unmik nastoji da odlaganjem rešenja, sačeka bolja vremena, pošto je manastir proglašen za jedan od 100 najugroženijih spomenika kulture u svetu, a vrlo brzo bi trebalo, kako reče iguman, da bude stavljen i pod zaštitu Uneska. Do tada će važiti odluka bivšeg administratora Bernara Kušnera o zabrani da Albanci ulaze u posede manastira i dozvola da monasi koriste vraćenu imovinu uz zabranu upotrebe punionice i objekata planiranih dečjih odmarališta. Neđeljko Zejak
.jpg)
