Izvor: Blic, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Graditeljska čuda Evrope
Najava da Maroko i Španija pregovaraju oko izgradnje železničkog tunela ispod Gibraltara, koji bi povezivao Afriku i Evropu, pokrenula je priču o najvećim uspesima graditelja i njihovim planovima da novim delima zadive svet.
Most Oresund
-Dužina 7.845 metara
-Širina 23,5 metara
-Raspon luka 490 metara
-Težina 82 miliona kg
-Broj vozila 13.602
Tunel „Gothard Base"
-Dužina glavnog tunela >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 57 km
-Ukupna dužina svih tunela 153,4 km
-Dnevni saobraćaj 200-250 vozova
-Početak izgradnje 1993. godine
-Očekivani troškovi izgradnje 6,4 milijarde dolara
Tunel ispod Lamanša
-Ukupna dužina 50 km
-Dužina ispod mora 39 km
-Prosečna dubina ispod morskog dna 45 metara
-Broj putnika 2005. 8,2 miliona
-Trajanje putovanja 20 minuta
-Prosečna brzina voza 160 km/h
Prvi veliki poduhvat neimara u novije vreme bila je izgradnja tunela ispod Lamanša, kojim je ispunjen davnašnji san o povezivanju Velike Britanije sa ostatkom Evrope. Poslednji put Britanija i Evropa bili su povezani za vreme poslednjeg ledenog doba, pre oko 8.500 godina. Ovaj tunel su svečano otvorili britanska kraljica Elizabeta Druga i tadašnji predsednik Francuske Fransoa Miteran 6. maja 1994. godine.
U to vreme tunel ispod kanala Lamanš je sa 50,5 kilometara dužine bio drugi najduži železnički tunel u svetu posle tunela Seikan u Japanu koji povezuje ostrva Honšu i Hokaido.
Tunel je pratila loša sreća od samog početka. Najveći incident se dogodio 18. novembra 1996, kada je izbio požar koji je pričinio štetu od oko 600 miliona tadašnjih nemačkih maraka. Iako je kroz tunel tokom 2005. godine prema zvaničnim podacima prošlo više od osam miliona putnika i dva miliona vozila, od otvaranja do danas tunel ispod Lamanša je ostvario gubitak od preko tri milijarde evra.
Zahvaljujući razvoju tehnologije, današnji neimari gotovo i da nemaju prepreka u izgradnji aerodroma na ostrvu, kopanju tunela ispod okeana ili izgradnji velikih mostova. Danas se čak planira i izgradnja svemirskog lifta koji bi putnike vozio van Zemljine atmosfere, što dovoljno govori o mašti, ali i mogućnostima građevinskih kompanija.
„Nema ničega što građevinska industrija danas ne može da uradi, samo je pitanje cene važno. Investitori žele da se njihov novac vrati što pre, ali ponekad je potrebno vreme da se isplate veliki projekti", kaže Bob Mekiterik, bivši predsednik Udruženja inženjera, a koji sada radi u konsultanskoj kompaniji „Skot Vilson".
Najduži kombinovani (železnički i putnički most) u Evropi je most Oresund, koji povezuje Dansku i Švedsku. Dugačak je nešto manje od osam kilometara, od čega se oko 3,5 kilometara nalazi pod vodom. Otvorili su ga 1. jula 2000. godine danska kraljica Margareta Druga i švedski kralj Karl Gustav XVI. Preko njega dnevno prosečno pređe 13.600 vozila, a putarina za automobil je 18 evra.
Poslednji graditeljski biser u Evropi predstavlja vijadukt Milo, koji povezuje sever i jug, ne samo Francuske već i cele Evrope. Vijadukt iznad reke Tran je dizajnirao čuveni svetski arhitekta Norman Foster i u pitanju je najviši viseći most na svetu - 343 metra. Viši je od Ajfelovog tornja u Parizu za 19 metara, a od Empajer Stejt bildinga u Njujorku je niži za samo 38 metara. Zvanično je pušten u saobraćaj 14. decembra 2004. Izgradnja je koštala 400 miliona evra, a izvođač je dao garanciju od 120 godina.
Trenutno najveći graditeljski projekat u Evropi predstavlja izgradnja tunela „Gothard Base" ispod Alpa u Švajcarskoj. Završetak se očekuje 2010. godine, ukupna dužina istočnog železničkog tunela biće 57 kilometara, a sa svim pratećim tunelima oko 153 kilometra. Izgradnja je počela još 1993. i koštaće nešto više od osam milijardi švajcarskih franaka (oko 6,4 milijarde dolara).
