Izvor: Blic, 26.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad u ledu
Grad u ledu
Taj grad, koji izgleda kao da je projektovan za neku drugu planetu, zaista se nalazi na kraju sveta. Ipak, to je grad u pravom smislu te reči, pošto baze na Antarktiku nisu samo laboratorije, već prostor u kome ljudi moraju da žive i rade preko cele godine, uključujući i duge mesece neprekidnog mraka. One, dakle, predstavljaju 'tehničku probu' za naseljavanje negostoljubivih oblasti.
Zato se u modernim bazama koriste i testiraju tehnologije koje nemaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << baš široku primenu na našoj planeti. Tako su, recimo, dve ogromne građevine koje sačinjavaju italijansko-francusku bazu 'Konkordija' postavljene na pokretnim nogarima koji se podižu prema potrebi (u slučaju obilnog snega, na primer).
'Problem predstavlja i letnje svetlo, koje traje 24 sata dnevno. Iako sunce ostaje nisko na horizontu, zaslepljuje oči i remeti rad biološkog časovnika, što ima za posledicu nesanicu i otežanu koncentraciju', kaže Đanluka Pompili, koji je projektovao 'Konkordiju'. 'To može da se reši pomoću ugradnje fotogrej stakla, ali smo ipak odustali od toga, pošto ljudi ovde osam meseci godišnje žive u mraku, samo uz električne sijalice, pa smo procenili da će im dobro doći letnje svetlo.'
Baza 'Konkordija', koja je još uvek u fazi izgradnje, nalazi se u srcu Antarktika, na oko 1.100 kilometara od zaliva Nova zemlja, italijanske baze na obali Rosovog mora, preko puta Novog Zelanda (deli ih, doduše, šest sati leta i 10 dana plovidbe). Zvanično će biti otvorena 2005. i zimi će imati 16, a leti 30 stanovnika.
Ali, da bi njihov boravak u bazi bio što prijatniji, treba rešiti još čitav niz problema, kao što je pružanje lekarske pomoći u slučaju bolesti ili nezgoda. 'U nekim bazama, kao što je američka baza ‘Mekmerdo’, pribegava se telemedicini. Ultrazvučne preglede obavlja bolničar ili lekar u bazi, a snimke u realnom vremenu analizira neki stručnjak u SAD, koji daje instrukcije operateru u bazi', objašnjava Roberto Dikasilati, koji je do pre dve godine radio kao hirurg u bazi 'Zaliv nova zemlja'.
U bazi 'Mekmerdo' čak izdaju svoj list ('Antarktik san'), ali postoji problem sa vodom. 'To što ste okruženi ledom ne znači da imate vode za rasipanje, naročito u bazama u unutrašnjosti. Otapanje leda podrazumeva veliku potrošnju energije, tako da vodu treba štedeti. Za one koji ne mogu bez tuširanja smislili smo sistem sličan onom koji se koristi u avionima i za čije je funkcionisanje dovoljan litar i po vode', kaže Pompili.
Na Antarktiku je strogo zabranjeno zagađivanje sredine, što znači da sve vrste 'otpadaka' moraju brodom da se vrate u zemlju kojoj pripada baza. Ako nekom 'prigusti' dok se nalazi van baze, sve što izbaci iz sebe mora da sakupi u kesicu (sadržaj se momentalno zamrzne) i odnese u bazu, gde se prerađuje i odlaže u odgovarajući kontejner. Čak i voda za kuvanje predstavlja problem. U 'Konkordiji' ona ključa već na 80 stepeni Celzijusa , pošto je pritisak 0,6 atmosfera. Italijanski stručnjaci su morali da naprave specijalan ekspres-lonac, u kome se testenina ne raskuva. CDC/GB
