Izvor: Blic, 23.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad kraljeva džinsa
Grad kraljeva džinsa
Preksinoć je publika 15. beogradske nedelje mode nagradila pravim ovacijama kolekciju 'Oktan džinsa' Vladimira Stojanovića , ali reporter 'Blica' je znao da će tako biti još u novopazarskom pogonu, gde je kolekcija nastajala i gde se rađa buduća priča o novopazarskom uspehu. U novoj svetskoj podeli šivačkih poslova za Novi Pazar i te kako ima mesta.
Bivšu priču o uspehu svi znaju. Najbolje Novopazarci. Vreme brzog bogaćenja i radnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana od po 26 sati ostalo je iza njih, pa mogu samo sa setom da se sećaju kako je bilo lepo praviti meku za džins evropskih razmera.
- Ne možete da zamislite taj početak devedesetih - priča Omer Crnišanin, vlasnik robnih marki 'OC džins' i 'amigo'. - Kupci su mi otimali robu, pakovali mokre farmerke... Kakva provera! Kakve etikete! Kakva dugmad! Ma, sami su ih nitovali.
Crnišanin je prvi napravio farmerke sa sopstvenom robnom markom. Zna se da su lokalni pogoni prvo kopirali strane modele, potom prodavali kopije sa čuvenim etiketama, a sad polako preuzimaju serijsku proizvodnju istih onih brendova koje su, u vreme domaće izolacije i oskudice, štancovali na crno. U međuvremenu su ušli na svetsku džins mapu sa četiri odsto globalne produkcije teksasa. Oko 200 većih legalnih firmi. Za državu čija je tekstilna industrija u najbolja vremena u promilima učestvovala u svetskoj, to je ogromna cifra. Ogromne su bile i zarade.
- Po 200 autobusa je svake noći stizalo na pijacu džinsa iz cele zemlje, do zore su se sklapali najveći poslovi, a kad bi se pijaca otvorila, punile su se torbe na sitno - priča Crnišanin.
Srećnih vremena sećaju se dobro i Esad Hamzagić, vlasnik 'Kvaliteta', Eldin Međedović, gazda 'Medakija', ili Safet Krlić, vlasnik 'Kasabe', koji je na Beogradskom sajmu prikazivao somotska odela u isto vreme kad je na milanskoj nedelji mode lansiran povratak somota.
Kraljevima džinsa su se pridružili i obućari (oko stotinu firmi) sa dobrim muškim kožnim modelima - 'Ceco' već ima dve 'Zlatne košute' - i ozbiljnim ambicijama u proizvodnji ženskih. Ambicije nisu krili na prvom lokalnom Međunarodnom sajmu tekstila, obuće i kože (26-28. mart), čiji su organizatori uspeli da smeste stotinak štandova u aule Univerziteta.
Naličje srećnih vremena su aktuelne cene nekretnina. U centru, 100.000-200.000 evra za plac deset sa deset metara i dozvolom za gradnju; 100.000 za kiosk na korzou sa pet-šest stolova. Nebo je granica za lokal u staroj čaršiji. A baš tu, nekoliko kineskih lokala bode oči.
- Imamo i kineski tržni centar sa tridesetak lokala pored pijace džinsa. Jednom je, bogami, i goreo, ali smo ga obnovili - kaže lokalni TV novinar i jedan od organizatora Sajma mode.
Podaleko od centra, u ganc novom pogonu, Vladimir Stojanović upravo spaja dane i noći da bi završio na vreme svoju revijsku kolekciju. U međuvremenu se sudara sa Bojanom Milisavljevićem, koji takođe sprema autorsku kolekciju za 'Oktan' i 15. beogradsku nedelju mode. Čekaju ga komercijalne serije sa etiketama 'mango' i 'zara' - dva najveća španska lanca 'pronto' mode - i nova linija za centralu 'Merkatora'. Na štender je poređao 20 pari farmerki iz SAD. 'Mustang' je, između ostalih, naručio kontrauzorke. Ako budu zadovoljni, poručiće na desetine hiljada komada. Ružica Mevorah
