Izvor: Blic, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad kome je nebo granica
Lepa policajka na pekinškom aerodromu nehajno je bacila pogled u pasoš, udarila pečat i pružila ispravu nazad. Zar se tako lako ulazi u jednu od poslednjih zemalja starog, dobrog komunizma!?
„Ja bih da se predam!"
Provokacija je samo izmamila vragolast osmeh koji je u trenu poništio siromašnu jednostavnost njene uniforme.
„Dobro došli!"
Za dve godine, posle uložene dve milijarde evra u njegovo proširenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i modernizaciju, „Beijing Capital International Airport" će postati najveći aerodrom na svetu sa 900.000 kvadratnih metara. Biće to samo još jedan prilog opštoj grandioznosti ove velike zemlje, kao što je i grad koji nas usisava širokim bulevarima što im se ne nazire kraj. Peking, sa istoka na zapad ima 160 kilometara, sa severa na jug 180 kilometara i, koga ne mrzi, nek računa kvadraturu mravinjaka sa 15 miliona stanovnika i tri miliona automobila. Samo jedan njegov kvart broji stanovnika koliko cela Srbija, a dnevno se registruje 1.000 novih vozila. Na ulicama je solidan vozni park od tri miliona automobila, mahom proizvedenih u Evropi, a tu je i južnokorejski „hjundai", oficijelno vozilo pekinških taksista.
Ulica od 46 kilometara
A taksisti ( ima ih 66.000) većinom ne znaju ni reč engleskog i pre će vam se dogoditi da na solidnom srpskom natuknu „Valter brani Sarajevo", Milošević ili Mladić, čemu smo bili svedoci, nego što će sastaviti pet slova čuvene strane reči „izvini" kad vas odvezu do pogrešnog hotela, jer nisu najbolje pročitali ni adresu na kineskom koju imate na hotelskim karticama. Ali, izvinjavaće se gestikulacijom i obavezno će isključiti taksimetar pa će dalja vožnja biti besplatna. Jeste, i ja sam se odmah setio beogradskih taksista, baš bi ga isključili! Inače, od 1. oktobra gradske vlasti su zabranile pušenje u taksijima i vozači koji to ne poštuju kažnjavaju se novčano (između 13 i 26 dolara), dok se ime nesavesne mušterije objavljuje u novinama, pa eto šanse da se proslavite ako neko uspe da za vaše ime nađe odgovarajuće znake među 46.000 simbola kineskog jezika. Kažu da je za elementarnu pismenost potrebno znati dve do tri hiljade znakova, dok oni obrazovaniji znaju između osam i deset hiljada.
Više od šeststo hotela, hiljadu banaka, najduža ulica na svetu Čang An duga 46 kilometara, igri velikih brojki ovde se ne vidi kraj, ali ne fali ni onih malih stvari koje čine običan život.
Šarm starih hutonga
A on, kao da se stisnuo, između ogromnih oblakodera što paraju nebo i niču neverovatnom brzinom. Kineska prestonica pretvara se u Njujork na istoku, tradicija je ustuknula pred betonom, metalom i staklom i samo male uličice, poznatije kao hutonzi, stešnjene betonskim gromadama brane čast autentične istočnjačke arhitekture i života. Sa osmovekovnom tradicijom hutonzi i danas čuvaju duh drevnog Pekinga, neposrednost i familijarnost njegovih stanovnika, navike i običaje. Samo jedan korak levo i bleštavost bulevara zameniće neugledna, ali živa uličica na kojoj život pulsira u jednom drugom ritmu, gde sirotinja ne krije svoje lice, ali i gde ćete osetiti prijatnost neizveštačenog života, naspram užurbanosti poslovnih četvrti i luksuznih kvartova. Potleušice naherenih krovova, vozači rikši, doručak radnika na brzinu, partija karata dokonih, najraznovrsnija roba sumnjive upotrebne vrednosti, svinjske njuške zapakovane u celofan, tezge sa roštiljom... skice su za kroki hutonga, te poslednje oaze starog Pekinga koji nestaje pod gusenicama teških bagera i dizalica.
Grad je u znaku predstojeće Olimpijade i gradi se na svakom koraku (od ukupno 37 sportskih objekata 31 se nalazi u Pekingu i 12 ih je potpuno novo), a iza skela i zastora se pomaljaju građevine najfantastičnijih oblika koje svedoče da je ovde moguće i najsmeliju arhitektonsku maštu pretvoriti u stvarnost.
Inače, turisti iz Srbije će moći da odu na Olimpijadu preko turističke agencije „Džoli travel" koja je obezbedila do 1.000 mesta na avio-letovima i oko 5.000 ulaznica za razna borilišta.
Život se odvija i po brojnim parkovima gde veseli Kinezi plešu, pevaju uz škripavu pratnju sa kasetofona ili žongliraju sa čudnom lopticom u koju je zabodeno raznobojno perje, a nije retkost u jutarnjim satima videti disciplinovane građane kako na ulici upražnjavaju gimnastiku. Oni skloniji noćnom životu najčešće završe u San Li Tun ulici, ulici barova gde će vas napadno pozivati u „ladies’ cafe", promaći će i poneka dama sa pozivajućim pogledom, ali zabava je u noćnim klubovima sporednih ulica ispred kojih se usred ponoći dimi ulični roštilj i šeta crnac poludiskretno nudeći zabranjene supstance.
Nedaleko odatle nailazimo i na autentičnu srpsku ćevabdžinicu koju drži sin našeg bivšeg ambasadora u Kini Slobodana Unkovića. U prvo vreme „Kiosk" je živeo samo od naših ljudi, ali kažu da su se u međuvremenu i Kinezi navukli na „chevapchiche".
Srbi u Pekingu
Tačan broj Srba u Pekingu nije lako utvrditi, ali je on poslednjih godina postao prava adresa za studente koji uče ili su završili kineski jezik na Beogradskom univerzitetu. Jedan od njih je Kruševljanin Uroš Žikić, koji je u Pekingu već dve godine i ima firmu za prevođenje i konsalting. Pre godinu dana mu se pridružila i sestra Ana, koja je u Beogradu završila Medicinski fakultet, a ovde specijalizira tradicionalnu kinesku medicinu.
- Nije bilo lako u početku. Sve je drugačije. Znate, ovde će vas poslužiti čašom vruće vode, a na kafu zaboravite. Što se posla tiče, ovde ili ga imaš previše ili ga nemaš. Sve više mladih uči engleski, tako da je davanje časova siguran izvor prihoda. I ne moraš biti Englez ili Amerikanac, važno je da si stranac i nema problema. Kad na ulici vide stranca, znaju da priđu kako bi razgovarali na engleskom - kaže Uroš.
Ana je u Pekingu relativno nova, ali se i ona brzo navikava:
- Najviše mi smetaju zagađenost leti i hladnoća zimi. Leti je sve sivo, sunce i zvezde se ne mogu videti. Postoji i ta jezička barijera, ali Kinezi su divni i gostoljubivi ljudi. I svi iskreno vole svoju zemlju!
I Beograđanin Filip Manja ima već šestomesečni staž u Pekingu i ovde usavršava kineski koji studira u Beogradu. Vratiće se da diplomira, a onda nazad u Peking.
- Inspiriše me i kineska prošlost i kineska budućnost. Ovo je zemlja fascinantne kulture i istorije - reći će Filip. Sličnu priču će nam ponoviti i Prijepoljka Biljana Šubarić koja živi u Pekingu već nekoliko godina, kao i Novosađanka Aleksandra Kristić koja je u kinesku prestonicu dovela dečka. Radi kao prevodilac i priznaje da povremeno mora da ode do Srbije.
- Jednostavno osetim potrebu da se resetujem. Jer, koliko god dobro razumela Kineze, znaju da me iznenade! - kaže Aleksandra.
Bez avantura
Tako nemojte ni vi da se iznenadite kad u hotelskoj sobi nađete kutiju sa prezervativima - za Kineskinjom ćete uzalud tragati, njih ne ostavljaju! Prezervativi se dele po nalozima gradskih vlasti, jer smatraju da je to put za sprečavanje širenja side koja u Pekingu postaje sve ozbiljniji problem. Samo u prvih deset meseci 2007. registrovano blizu 1.000 novih slučajeva HIV-a, što je 54 odsto više nego u isto vreme prošle godine. Dakle, vatrene avanture planirajte negde drugde, a držite se istorijskih znamenitosti kojima Peking obiluje. I posle obilaska Tjenanmena - najvećeg trga na svetu, Zabranjenog grada sa palatama u kojima su pet vekova obitavali kineski carevi i Velikog kineskog zida svratite na čuvenu pekinšku patku u još čuveniji restoran „Ćuenđude" u ulici Ćianmen. Laskaće vam sujeti saznanje da večerate u restoranu čiji su gosti bili Henri Kisindžer, Džordž Buš Stariji, drug Kim Džong Il, a možda vam u uhu ostane i neka ljubavna pesma dugih vokala iz radija u taksiju. Kao što smo se mi opraštali od Pekinga uz tužne arije lepe Mongolke Šu In koja je pevala o slatkom osmehu svoga dragog što je kao cvet koji lista na vetru: „Tijan mi mi, ni ksiao de tijan mi mi..."
Ni hao, Beijing!
Kineski zid
Nakon što je Ćin Ši Huang, prvi car iz dinastije Ćin, ujedinio Kinu 221. godine pre naše ere, povezao je zidove koji su štitili severne granice država Ćin, Jan i Džao i dogradio neke delove zida. Tako je nastalo to grandiozno utvrđenje poznato kao Veliki zid, dugačak 5.000 kilometara. U svom današnjem obliku Veliki zid je podignut za vladavine dinastije Ming od 1368. do 1644.
Zabranjeni grad
Carska palata, koja se još zove i Zabranjeni grad, nalazi se u samom centru Pekinga. To je bila rezidencija careva iz dinastije Ming i Ćing, koja danas predstavlja najveći i najbolje očuvan kompleks stare drvene arhitekture u svetu. Sagrađen je 1406. i u njemu su krunisana 24 cara. Prostire se na površini od 72.000 kvadratnih kilometara
i sastoji se od 8.707 paviljona, mada neki podaci kažu da zapravo ima 9.990 soba.
Hram neba
Hram neba se nalazi na jugu Pekinga i sagrađen je 1420. za vladavine cara Jongla. Prostire se na 2.730.000 kvadratnih metara. Tu su carevi iz dinastija Ming i Ćing prinosili žrtve nebu i molili se za kišu i dobru žetvu. Hram neba je najveći hram u Kini. Po svojoj gradnji, strukturi i ukrasima on zauzima izuzetno mesto ne samo u kineskom, već i u svetskom kulturnom nasleđu.
Grobnice Minga
Grobnice careva iz dinastije Ming se nalaze u podnožju planine Tijanšou u oblasti Čangping, pedesetak kilometara severozapadno od Pekinga. Sa tri strane okružene su planinama. Trinaest careva dinastije Ming (1368-1644) i njihove supruge sahranjeni su u toj dolini površine 40 kvadratnih kilometara. Sveti put, Dingling, Čangling i Đaoling otvorene su za posetioce.
