Izvor: Blic, 30.Avg.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorostas sa samo 142 centimetra
Na Svetskom sportskom prvenstvu malih ljudi održanom u Belfastu od 26. jula do 2. avgusta ove godine, Srbija je prvi put imala svog predstavnika – Milana Grahovca (30) iz Sombora. Jedan, ali vredan. Milan je osvojio čak četiri medalje, zlato i bronzu u plivanju i dve srebrne medalje u atletskim disciplinama.
Milan Grahovac je rođen s ahondroplazijom, mutacijom koštanog hromozoma. Kao osmogodišnjak operisan je u Rusiji gde su mu kosti nogu produžene za 22 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << cm pa je danas visok 142 cm. Iako je želeo, nije uspeo da služi vojsku i upiše Vojnu akademiju. Pregledi su pokazali da je nesposoban za to.
Grahovac je završio srednju ekonomsku školu i upisao Pravni fakultet u Novom Sadu. Bio je jedan od boljih studenata u svojoj generaciji i „čistio" redovno godinu za godinom. Međutim, 2003. kada mu je ostalo samo osam ispita do kraja, morao je da „zamrzne" status jer nije imao dovoljno novca da završi fakultet.
– Došlo je vreme da napokon dobijem zvanje diplomiranog pravnika i na taj način zaokružim sebe u potpunosti. Verujem u sebe i znam da ću to i uraditi – kaže Milan Grahovac za „Blic nedelje".
Grahovac je završio i mnoge kurseve u organizaciji Centra za samostalni život. Govori nemački i ruski, a po zanimanju je ekonomski tehničar.
– Ipak, nikako ne mogu da nađem posao. Ljudi često misle da nismo sposobni za svakodnevne aktivnosti i čude se kada čuju da sam bio u ljubavi s mnogim devojkama. Jeste da sam niskog rasta, ali intelektom i harizmom sve nadoknađujem. U ljubavi ne gledam da li je neko visok, nizak, osoba s invaliditetom ili ne. Ona mora da je duhovita, puna života, uporna i vredna iznad svega. I još nešto, ko ne voli šampione? – dodaje naš sagovornik.
Još kao mali, Grahovac se suočavao sa različitim reakcijama ljudi na njegov fizički izgled, pogotovu što on jedini u porodici ima ahondroplaziju. Deca u školi su ga zadirkivala.
– Često sam u prolazu čuo: „Mama, vidi patuljka." Ranije me je to pogađalo, ali danas ne. Moja porodica mi u svemu pruža apsolutnu podršku, kao i većina mojih prijatelja, a moja uspešnost je dokaz tome. Najveći podstrek uvek sam dobijao od sestre Zorice, koja najbolje ume da me sasluša i „podigne" kad klonem. Mislim da je najveća vrlina umeti se nositi sa životom bez obzira da li bio „normalne" visine ili niskog rasta. I iz ove perspektive svet ume da bude veoma lep - kaže Grahovac.
U Somboru ga, kako kaže, uglavnom svi poznaju i izuzetno cene zbog ovoga čime se bavi.
– Danas, nakon osvojenih medalja, ljudi mi najiskrenije prilaze i čestitaju. Kivni su na lokalnu samoupravu što mi nisu napravili doček. Čak ni telegram čestitke mojoj majci nisu poslali. Neka im je na čast – kaže naš sagovornik.
Jedna od 25.000 beba u svetu rodi se s ovim defektom. I u Srbiji je, kaže naš sagovornik, isti odnos, ali nema precizne statistike o broju „malih ljudi" koji žive u Srbiji. Milan je u februaru ove godine oformio Pokret malih ljudi Srbije.
– Pokret funkcioniše neformalno još od 1987. godine. Ima za cilj da okupi sve osobe izrazito niskog rasta (obolele od ahondroplazije, s poremećajem rada hipofize, Tarnerovim sindromom...). Već smo uspeli da uradimo par značajnih stvari. Uspostavili smo saradnju s Ministarstvom za rad, naša sportska sekcija postala je član Paraolimpijskog komiteta Srbije, aplicirali smo za Svetsko sportsko prvenstvo malih ljudi, uspostavili saradnju s udruženjima malih ljudi iz Bugarske, Velike Britanije, Francuske, Australije, SAD" – priča Grahovac.
Svetski prvak u plivanju
Svetsko prvenstvo u Belfastu je trajalo deset dana, a učestvovalo je preko 200 sportista iz 20 zemalja sveta. Srbija je ove godine prvi put nastupila na prvenstvu.
– Nažalost, bio sam jedini predstavnik jer smo imali velikih poteškoća da skupimo dovoljno novca za učestvovanje. Takmičio sam se trčanju, plivanju i stonom tenisu i osvojio čak četiri medalje. Zlato u plivanju na 50 metara slobodnim stilom i bronzu na 25 m, srebrne u bacanju kugle i trčanju na 60 m. Nadam se da će ove medalje motivisati druge osobe sa ahondroplazijom da nam se priključe – kaže Grahovac.
On se, kako kaže, nada da će dobiti od države novčanu nagradu koja mu sleduje, a kasnije i nacionalno priznanje.
