Izvor: Blic, 14.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glumci iz školskih klupa
Dečija serija „Bajkamašta", koja je prošle nedelje počela da se emituje na Radio-televiziji Vojvodine jedna je od retkih serija namenjena deci, a koju su pravila upravo sama deca. Učenici Osnovne škole „Miloš Crnjanski" iz Novog Sada su proteklih šest meseci uporedo bili đaci, glumci, kostimografi i pevači, a zadovoljstvo sa kojim su to radili još uvek lebdi školskim hodnikom na čijim zidovima vise plakati sa snimanja „Bajkamašte".
- Mi bismo ovo sve ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - uglas je odgovorilo desetak veselih i brbljivih šestaka na pitanje novinara da li im je bilo naporno da desetak vikenda, koliko je trajalo snimanje „Bajkamašte" sa još pedesetak drugara, provode u školi gde je, u improvizovanom studiju, snimljeno devet epizoda ove serije.
Ideja je potekla od školskog kolektiva, koji je odlučilo da deo novca dobijenog od Ministrastva prosvete ulože u vannastavni projekat koji bi učenike škole na jedan drugačiji način vezao za školu. Knjiga direktorke škole Zdenke Ivković „Bajkamašta", u kojoj dobri junaci rečima i elokvencijom pobeđuju loše likove, za čas je postala scenario, a učenici glumci. Poznate dečije bajke o „Snežani i sedam patuljaka", „Ivici i Marici", „Vuku i sedam jarića"..., režijom Ivana Obrenova su ubrzo pretočene u igrokaze u kojima se sreće jedna Neda sa nagluvim čarobnim ogledalom, veštica iz Ivice i Marice koju su ujeli komarac i skakavac, kao i div Živorad koji je voleo žurke...
- Glumila sam vilu „Dobrodelku", dok je moja najbolja drugarica bila „Zlodelka" - kroz smeh kaže Dragana Stanković, kojoj je, kako kaže, najteže bilo da glumi svađu i netrpeljivost prema svojoj najboljoj drugarici. U reč joj upadaju i ostali drugari - glumci, nabrajajući šta im se najviše, a šta malo manje dopalo tokom snimanja.
- Događalo se da tokom snimanja svi budemo dobri i onda onaj poslednji nešto pogreši, pa zbog njega moramo sve ponovo, ali dobro... i jako mi je bilo toplo ispod kostima - priznaje Jelena Đorđević, koja je u jednoj epizodi, pored pčelice i devojčice glumila i mama kozu. Kao svaka dobra mama koza, i ova je imala svojih sedam jarića, koje su u „Bajkamašti" glumila deca iz drugog razreda.
Kostimi u seriji su jednim delom pozajmljivani iz Pozorišta mladih, a veći deo je improvizovan zahvaljujući mašti i kreativnosti svih koji su učestvovali u ovom projektu. Ponekad se dešavalo da lisica ostane bez repa i vuk bez glave, ali i da ogladneli glumci pojedu jedan deo scenografije.
- Tokom snimanja epizode o divu Živoradu na sceni smo imali jabuke, narandže i glavice kupusa. Nekako se ispostavilo da većina dece voli da jede sirov kupus, tako da smo, malo - po malo, pojeli scenografiju - kroz smeh kaže direktorka, ne krijući ponos na svoje đake.
U periodu koji su osnovci iz različitih razreda i smena provodili i stvarali zajedno, rodile su se nova prijateljstva, ali i ljubavi. Prema rečima direktorke, na snimanju je pala i po koja suza zbog „ljubavnih jada" i poneka teška reč, baš kao u Holivudu.
Priča ne bi bila kompletna da nema i onu muzičku stranu. Muziku je, na sopstveni tekst, komponovao Žarko Mušicki, direktor prijateljske škole „Žarko Zrenjanin". Njegov umetnički udeo realizovali su članovi hora OŠ „Miloš Crnjanski", koji su, kao prave zvezde, snimali u studiju Radio Novi Sad.
- Kad stavimo one slušalice, nismo imali pojma ko nas sluša, pa se dešavalo da im zapevamo i Cecu i neke druge pesme koje nemaju veze sa predstavom - kaže Aleksandra, priznajući da su do te mere izrabljivali kafe aparat u studiju, da su ga na kraju prebukirali novcem.
A devojčice priznaju da su najviše uživale u šminkanju, i to onom profesionalnom.
- Poslednju epizodu smo snimali u studiju RTV, i sve smo se htele da se šminkamo - uglas kažu male glumice, od kojih je većina bar jednom dobila priliku da, bar na ekranu, bude princeza.
Prvu epizodu „Bajkamašte" u sredu u 17.30 sati odgledalo je, po rečima direktorke - scenariste, oko 16.500 gledalaca. Ova informacija je, pored oduševljenja novinara, izazvala još veće oduševljenje malih glumaca, koji su skromno mislili da će ih gledati samo rodbina i prijatelji. Kada su se uverili da su očigledno napravili „pravu stvar", mali glumci su, kao svaki mudri osnovac, pokušali da okrenu stvar u svoju korist.
- Direktorka, možemo li, molimo vas, da ne idemo na poslednji čas. Znate, imamo fiziku... - pitali su uglas divovi, princeze, koze, veštice i vile, tražeći da im se dozvoli da bar još 45 minuta uživaju u glumačkoj slavi. I izbegnu fiziku.
