Izvor: Blic, 26.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je zagubljeno 375 miliona DM
Gde je zagubljeno 375 miliona DM
BEOGRAD - Jedan od osnova za sticanje ekstraprofita u vreme prethodnog režima bilo je i korišćenje sredstava iz 'sive emisije', koja je, kako je objasnio Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije 'naš izum i fenomen koji svet ne poznaje jer je novac emitovan van centralne banke, bez pokrića i prateće dokumentacije, dakle potpuno nezakonito'.
Tako je Narodna banka Srbije od septembra 1990. do novembra 1993. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preko posebnih računa 'sive emisije' emitovala dinare u vrednosti od blizu 4,7 milijardi maraka. NBS je vraćeno samo 2,2 milijarde DEM, tako da je na taj način ostvarena inflatorna dobit od oko dve i po milijarde maraka, pri čemu najvećim delom nema podataka gde je novac završio.
Prvo korišćenje novca iz 'sive emisije' počelo je upadima u monetarni sistem SFRJ od strane Slovenije, Hrvatske i Srbije u drugoj polovini 1990. Najveći upad Srbije desio se u decembru 1990. godine kada je Narodna banka Srbije odobrila republičkom budžetu i bankama sa teritorije Srbije dinarske kredite iz 'sive emisije' u iznosu od 3,3 milijarde nemačkih maraka, a zatim to pokušala da ozakoni u Skupštini Srbije donošenjem akata koji su tajno objavljeni u strogo poverljivom posebnom glasilu 'Službenog glasnika' Republike Srbije. Vlada je u tu svrhu donela četiri uredbe o nelegalnoj emisiji kojima je praktično omogućeno stvaranje posebnih paralelnih deviznih rezervi Srbije. Tim parama, kako je objasnio Dinkić, trebalo je otkupiti devize od građana, čak je postojao i plan da se otkupi cela milijarda maraka, u čemu se nije uspelo. Za taj posao u najvećoj tajnosti određene su četiri privilegovane banke 'Investbanka', 'Beobanka', 'Jugobanka' i 'Beogradska banka' koje su pored redovno primanih sredstava iz primarne emisije dodatno dobijale novac i iz 'sive emisije' da bi njime kupovale devize za račun Narodne banke Srbije. Kasnije su ovom spisku dodate još četiri privatne banke: 'Karić banka', 'Resavska banka', 'Dafiment banka' i 'Union banka'.
Dinarska sredstva za kupovinu deviza i efektive Narodna banka Srbije obezbeđivala je preko računa 615-16. Povlačenje dinara sa ovog računa iskazivano je kao 'minusna stavka'. Novac koji je na ovaj način prikupljan navodno je trebalo da služi za nabavku lekova, energije i sirovina, a kako je objasnio Dinkić, otišao je u sasvim druge svrhe, na dobrobit vladajućeg režima i njegovih omiljenih pojedinaca i preduzeća.
Vlada Srbije je pored ostalih propisa donela i uredbu o stvaranju deviznih računa Narodne banke u inostranstvu i na osnovu te uredbe otvorila račune kod pet inostranih banaka: 'Beogradska banka DD cobu' sa Kipra, 'Bank Franko Jugoslave' iz Pariza, 'Izrael dicount bank' iz Tel Aviva, zatim kiparska 'Cyprus offshore banking unit' i italijanska 'Banco di credito di Trieste'. Ukupan rezultat svih ovih rabota jeste da je Narodna banka Srbije od avgusta 1991. do novembra 1993, kada je 'siva emisija' obustavljena, kupila za devizne rezerve Srbije ukupno 570 miliona nemačkih maraka. Od ove sume, kako je objasnio guverner Dinkić, jedan deo dat je preduzećima, mali deo je vraćen, dok se za 375 miliona maraka ne zna gde su završile. R.Marković
Kako se plaća ekstraprofit
Prema Zakonu o ekstraprofitu, na poresku osnovicu od milion do 1,2 miliona plaća se 387.000 maraka plus 48 odsto na iznos preko miliona, na osnovicu od 1,2 do 1,4 miliona 483.000 maraka plus 51 odsto na iznos preko 1,2 miliona, na osnovicu od 1,4 do 1,6 miliona plaća se 585.000 maraka plus 54 odsto na iznos iznad 1,4, na osnovicu od 1,6 do 1,8 miliona plaća se 693.000 maraka plus 57 odsto na iznos preko 1,6 miliona, na osnovicu od 1,8 do dva miliona plaća se 807.000 plus 60 odsto na iznos preko 1,8 miliona, na osnovicu od dva do tri miliona 927.000 maraka plus 63 odsto na iznos preko dva miliona, na osnovicu od tri do četiri miliona 1.557.000 maraka plus 66 odsto na iznos preko tri miliona, na osnovicu od četiri do pet miliona 2.217.000 DEM plus 69 odsto iznad četiri miliona, na osnovicu od pet do šest miliona 2.907.000 DEM plus 72 odsto na iznos preko pet miliona, na osnovicu od šest do sedam miliona 3.627.000 DEM plus 75 odsto na iznos preko šest miliona, na osnovicu od sedam do osam miliona 4.377.000 DEM plus 78 odsto na iznos preko sedam miliona, na osnovicu od osam do devet miliona DEM 5.157.000 nemačkih maraka plus 81 odsto na iznos veći od osam miliona, na osnovicu od devet do 10 miliona plaća se 5.967.000 DEM plus 85 odsto na iznos preko devet miliona, a za poresku osnovicu preko 10 miliona plaća se 6.817.000 DEM plus 90 odsto na iznos preko 10 miliona. Ko je pokrio račun Marka Miloševića
Prema materijalima dostavljenim novinarima u Narodnoj banci Jugoslavije pre četiri godine iz nepoznatog izvora pokriven je uplatom preko 'Karić banke' minus od 85.828 nemačkih maraka na računu viza kartice Marka Miloševića.
Pomenutu sumu novca Marko je potrošio za samo nekoliko dana marta meseca te godine. Tih dana on je u juvelirnici 'Kartijer' potrošio čak 23.989 nemačkih maraka, a u butiku Đanija Versaćea 6.864 nemačke marke. R.M.
