Izvor: Blic, 04.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fanatični čuvar srpske tradicije
Fanatični čuvar srpske tradicije
Već je tačno tri decenije gotovo opsesivnog i neprekidnog rada kako Dragiša Todorović (46) iz sela Vukmanovo nadomak Niša radi na ostvarenju misije kojoj je odlučio život da posveti: da tradiciju i kulturnu baštinu od smutnih lavirinta zaborava spase, izbavi i za buduća pokoljenja sačuva.
Dragiša za život zarađuje radeći kao bravar u niškoj 'Niskogradnji', ali je u njegovom vlasništvu impozantna i nesvakidašnja kolekcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << narodnih nošnji, koju je brižno prikupljao godinama, i jedina - mnogo je truda i volje tokom 30 godina trebalo - koja se u Srbiji može videti van muzejskih depoa. To nije sve, jer vredno je Dragiša, poput pravog čuvara narodnog blaga, sakupljao i stare reči, kazivanja, negdašnje običaje, pesme, sakupljao i strpljivo beležio, pa sve to sačuvao na oko 350 stranica zaostavštine.
- Ja sam fanatik, doživotni zaljubljenik u našu tradiciju, istoriju i kulturnu baštinu. Mnogo puta sam na uštrb porodice odvajao novac od plate da bih otkupio delove nošnji, staru grnčariju i druge predmete. Bilo je i ljudi koji su mi poklanjali stvari, znajući da ću ih sačuvati. Gro predmeta sam na taj način dobio. Ja nemam pravo da ove stvari zadržim za sebe, već mi je želja da ta divota bude dostupna svima, da baštinu sačuvam od zaborava, da mlađe generacije imaju priliku da vide temelje ove naše Srbije. Tako je nastalo Kulturno-umetničko društvo 'Kovilje' - veli Dragiša, osnivač, umetnički rukovodilac i etnolog jedinstvenog ansambla koji nastupa u autentičnim nošnjama.
Pravo nacionalno blago Dragišine kolekcije predstavljaju dva kompleta muške i ženske narodne nošnje s kraja 17. i početkom 18. veka. A divljenja dostojna ženska kapa 'ručnik' bila je najlepši i neizostavni deo narodne odore tog doba, za koju je bio vezan i jedan poseban svadbeni običaj.
- U nedelju se posle svadbe mlada dovodi kući, a sutradan, nakon prespavane prve bračne noći, crnu maramu koju je do tada nosila kao obeležje devičanstva zamenjuje ručnikom, crvenom kapom kojom se zaručuje. Tu će kapu, običaji su nalagali, nositi do kraja života. Devojke koje nisu bile udate nisu smele da nose ručnike jer bi se smatralo da su nečasne. Ovaj običaj se u niškom kraju primenjivao od 17. do kraja 19. veka - priča Dragiša.
On za potrebe ansambla koristeći se autentičnom tehnikom sam izrađuje opanke: - Opanci su se prvobitno pravili od presne svinjske kože, a kasnije od štavljene kože. Ko, međutim, nije imao novca za štav, morao je da se snalazi na drugi način. Istuca se cvet i stablo drveta ruj, pa se potopi sa kožom jedan dan. Koža se nakon toga stavi dva tri sata u gašeni kreč, pa još 45 minuta u plavi kamen. Nakon toga se opere i spremna je za pravljenje opanaka. Ja za članove Kulturno umetničkog društve 'Kovilje' i danas ovom tehnikom pravim opanke. Ranije su se košulje i tkanine pravile od prtenog platna. I dan-danas ima interesovanja, ali bi sada bilo nezamislivo saditi konoplju - veli on.
Nošnje, objašnjava, čuva i održava sam bez upotrebe ikakvih hemikalija i nalaze se u odličnom stanju. Najbitnije je što češće ih provetravati jer, veli on, moljac ide na prljavo. Između slojeva odeće stavlja se lišće oraha, divljeg kestena i barskog bosiljka i žalfije. I nema brige.
U Dragišinoj kolekciji najmlađe su nošnje u iz Niške Banje iz 1950. godine. Pojedine delove mnogo starih odora koje poseduje u ove krajeve donele su porodice Srba sa Kosmeta kada su sa Arsenijem Čaronijevićem krenule u veliku seobu. U originalne nošnje može da odene kompletno 35 do 45 devojaka i desetak mladića. Dragiša neumorno traga za još nekim komadima odeće da bi složio i treći komplet nošnje iz 17. veka, koja tako živo svedoči o tom zauvek nestalom razdoblju istorije niškog kraja. B. Janačković Zaboravljene reči
- Kada se za nekoga kaže da je zuljam, onda to znači da je malo zakržljao. Džamdžane je izraz zabrinutosti i ukratko znači 'ne daj Bože da se nešto desi'. Gozdenjača je lopata, sinor - atar, mrljavo - slabo, nejako. Skup ljudi je džgan, a kurjak je stari izraz za pletenicu. Kada je neko calav, onda to znači da je brbljiv, a ako je tonjav onda je i spor. Kajdisati znači raditi - navodi Dragiša.
