Izvor: Blic, 28.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erotika pesnika iz Mrčajevaca
Erotika pesnika iz Mrčajevaca
Miroslav Ilić, Milan Babić, Dobrivoje Topalović, Raša Pavlović, Lepa Lukić, braća Negovanović... samo su vrh šumadijskog muzičkog ledenog brega koji je počeo da se topi dolinom Zapadne Morave sedamdesetih godina. Iza njihovog uspeha direktno stoji Obren Pjevović, pesnik i kompozitor.
Njemu u čast posvećen je preksinoćni koncert u beogradskom Domu sindikata. Treba li pominjati da je sala bila ispunjena?
- On je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preko nošnje mnogo govorio. Safet Isović mu je zato zamerao da je Srbenda, ali su sarađivali. Obren je sevdah smatrao našom muzičkom tradicijom. Voleo je šljivovicu i vino, ali Srbiju iznad svega. Veličao je njenu prirodu u svakoj pesmi. Nosio je nošnju s ponosom, bojeći se stalno da ne izgubimo identitet, sve zbog našeg kompleksa 'srpskog seljaka'. Mnogi pesnici veličaju Bretanju ili Toskanu, a moj otac veličao je Šumadiju i samo zato su ga smatrali nacionalistom. Nije se slagao da ne može da se deklariše kao Srbin i da ne sme da se pojavljuje na javnom mestu u narodnoj nošnji - priča Stanka Tomić, profesor francuskog i italijanskog jezika, Obrenova ćerka koja je ovom prigodom izdala knjižicu sa najlepšim pesmama njenog oca.
Hor sveštenika žičke eparhije otvorio je koncert i jasno se čulo da osim muškog spajanja glasova s tromeđe (Like, Dalmacije i Bosne) i sevdalinke, osobenosti šumadijskog načina pevanja čini i tradicija crkvenog pojanja. Zatim je nastupio Miroslav Ilić otpevavši pesmu 'Selo moje, zavičaju mio' u kojoj se porede zavičaj i prvi susret sa devojkom u napupelom vinogradu, a žal za mladošću sa sudbinom rastanka koji je usledio. Posle Jelene Broćić na scenu je izašao Milan Babić i podsetio na Ginu koju kosači dok bruse - prose. Ali, prose i vino! Tada se na pozornici pojavila Spomenka Avramović, crna, strastvena verzija Lepe Lukić, koja je zapevala o noći što silazi niz grane, a šum iz moravskog vrbaka nadjačava druge zvuke noći.
Bilo je to veče moravskih tkanica, raskošnih nošnji u koje su bili obučeni članovi grupe 'Pomeljari'. Atmosfera se podigla nastupom Dobrivoja Topalovića. Mušku himnu '‘Ej, da mi je' otpevali su svi prisutni, a tok celog koncerta bio je praćen složnim pljeskanjem publike. Obren Pjevović je u '‘Ej, da mi je' koristio pesničke elemente iz narodne poezije. Muškarac se pretvara u rosu kako bi zavirio pod suknju svoje dragane i u česticu magle kako bi se otopio na njenim belim nedrima.
Zatim je Snežana Đurišić furiozno plastila suvu travu uz uzdahe publike, a temperaturu je za još koji stepen podigao Marinko Rokvić. Vatru u selu je ugasila Dušica Bilkić grlenom 'Oj, Moravo'. Dvosmislenu pesmu o dugačkoj planini Jelici otpevao je Janićije Janićijević, a posle učiteljice Stanice Stanojević, koja je pokazala raširenost muzičkog obrazovanja ljudi iz Mrčajevaca i okoline, pevao je duet u kome su primadona beogradske Opere Gordana Jevtović, kojoj je Obren ujak, i Raša Pavlović izazvali velike emocije prisutnih. Mirko Ševarlić, Obrenov unuk, 'otprašio' je kolce na harmonici, a program je 'presečen' nastupom folklornog ansambla iz Mrčajevaca, koji je izmamio frenetične aplauze 'srpskim kankanom' u kome se umesto nogu koriste grudi ojačane prirodnim 'vonderbra' jelekom.
U tako stvorenu atmosferu uplovio je ponovo Miroslav Ilić kome su Obren Pjevović muzikom i Dobrica Erić tekstom za 'Devojka iz grada' stavili u ruku zlatni skiptar pevačkog umeća.
Nakon koncerta bilo je zanimljivo posmatrati kako se devojke iz folklornog ansambla, ulazeći u svlačionice u živopisnim šumadijskim nošnjama, kao u izlomljenom ogledalu vraćaju u štampanom teksasu, providnim bluzicama i atraktivnim halterima... Milorad Pavlović
