Izvor: Blic, 25.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eksperimenti za zdravlje ljudi
Eksperimenti za zdravlje ljudi
Institut za imunologiju i virusologiju 'Torlak', jedini proizvođač vakcina u Jugoslaviji, jedan od najvećih u svetu, snabdevač je čitavog tržišta naše zemlje. Pre nego što svaku seriju novostvorenih vakcina puste u promet, stručnjaci ove ustanove testiraju njihovu ispravnost na životinjama koje posle, nažalost, eliminišu. Krematorijum u Ovči ne radi, pa se leševi ne spaljuju već skladište u velikom zamrzivaču na minus dvadeset stepeni. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mesta ima dovoljno, za čitavu godinu, kažu u 'Torlaku'. Može da stane oko dvadeset tona.
Duboko u dvorištu kompleksa, omanja betonska zgrada, krova nakrivljenog nagore - hladnjača. Iza zida crvenih, romboidnih rešetaka vide se debela, bela vrata. Katance otključava Slavica Mihailović, referent pod čijim se nadzorom odlažu, kako ih stručno zovu, konfiskati. Jak nalet hladnoće, blagi, kontrolisani zadah lešina. Iako se, na svu sreću, ne raspadaju, pomalo vonjaju. U desnoj strani omanje prostorije naslagane su najlon kese i džakovi. U njima počivaju nesrećne životinje, žrtvovane radi nauke, ali i nas samih. Velika vreća puna zamrznutih miševa, možda i zamorčića, ne vidi se jasno. Iz jedne manje, providne najlon kese tužno gledaju ukočene, otvorene oči malog, mrtvog majmuna. Pogled mu je neopozivo upravljen ka vratima i životu. Jedna kesa je malo pocepana. Viri zaleđena i ukočena čupava majmunska ruka...
- Naš biološki materijal nije opasan jer nije ni zarazan. To je najbitnije. Naše životinje umiru zdrave, a sprovodimo i izuzetno strogu kontrolu svega što se ovde radi. Sve je dokumentovano, upišemo i evidentiramo svaku životinju koju pohranimo u hladnjaču. Završni test nije štetan, jer se tako isprobavaju vakcine ali pošto ih jednom upotrebimo, nažalost, ne možemo ponovo da ih koristimo. Zato ih i ubijamo, najčešće prejakim dozama sredstava za uspavljivanje. Njihova žrtva potpuno je neophodna za ljudski rod pošto mi godišnje proizvedemo oko 100 miliona doza vakcina protiv dečje paralize. Morate shvatiti: ili mi li oni - priča Ranko Dakić, generalni direktor Instituta 'Torlak', i dodaje da se nad životinjama ne rade surovi eksperimenti, na primer, kao isprobavanje melema za opekotine, koji uključuju i povređivanje životinja.
U Institutu se za eksperimente koriste miševi, zamorčići, ređe kunići i manji majmuni. Velika, topla prostorija. Vazduh je ispunjen kricima životinjica. U beskrajnim redovima naslagane drvene kutije na točkovima, izdeljene na pregrade. U njima se tiskaju desetine malih glodara. Čim preko njih padne senka čoveka, zamorčići, panično skičeći, nahrupe u udaljeni deo pregrade. Drhte u gomili.
- Mi imamo najodgovorniji stav od svih drugih zdravstvenih ustanova, to odgovorno tvrdim. Proizvodnja vakcina jeste opasna jer može da dođe do havarije, ali naš kadar je spreman. Iz 'Torlaka' ništa ne sme da izađe napolje - izričit je Dakić.
Otpad infektivne vrste prolazi kroz obaveznu sterilizaciju. Ona ga pretvara u potpuno bezopasno, skoro 'zdravo' đubre.
Soba sa autoklavima, mašinama za sterilizaciju. Velike čelične kutije, sa dvoja vrata, prošarane meračima toplote i pritiska. Noviji, veći model otvara se automatski, na dugme, drugi, manji, velikim, metalnim zavrtnjem. Jednom nedeljno, zaraženi špricevi i igle se odlažu u ove aparate, a onda se, pod izuzetno visokim pritiskom, pušta vrela para. Temperatura od čitavih 138 stepeni za jedan sat pretvori plastične delove špriceva u neupotrebljivu, ali i nezaraznu masu. Svi virusi i opasni mikroorganizmi umiru.
- Nama je najveći problem, realno, uništavanje konfiskata jer to nije regulisano na nivou države. Ranije smo leševe spaljivali u Ovči, tamo smo to radili skoro dvadeset godina. Kilogram mesa koji se spaljivao koštao je 26 dinara, uredno smo plaćali Veterinarskoj stanici Beograd. Kada su se građani koji su u okolini kafilerije bespravno podigli svoje kuće pobunili, digla se čitava galama oko tog slučaja. Zato mi nećemo sami da rešavamo problem već ćemo to da prepustimo nadležnim ministarstvima koja već mesecima ne mogu da se dogovore. Ne želimo da popravimo svoje sisteme koji postoje, pa da nam onda ne daju dozvolu, a možda bi svi krenuli da spaljuju svoje đubre kod nas. Rekonstrukcija krematorijumske peći i dimnjaka visokog tridesetak metara koštala bi oko šezdeset ili sedamdeset hiljada maraka - kaže Dušanka Nikolić, direktor proizvodnje. Filip Knezević
