Izvor: Blic, 19.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duga robija zbog predugog jezika
Hapsili su ga i u Slobino vreme i za vreme rata, a evo i danas. Trenutno služi kaznu po privatnoj tužbi za klevetu koju je protiv njega podneo Miodrag Kostić, a kad mu ona istekne, moraće da ostane još 40 dana jer je navodno oklevetao Jožefa Kasu.
– Nisam se žalio na presude, nisam platio kazne jer nemam para, a nedam da drugi plaćaju za mene. Želim da odrobijam sve „oklevetane ljude". Robijaj, Branči kad veruješ da se krive Drine mogu ispraviti – kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za „Blic nedelje" Branimir Nikolić – Branči (51), osnivač "Otpora" u Subotici i nevladine organizacije „Vojvođanski otpor".
Adresa Brančija će tako još dugo biti - Okružni zatvor, Park Rajhla Ferenca broj 1, Subotica.
Otporaši u Subotici, a među njima najviše Branči i Robertino Knjur, postali su državni rekorderi po broju hapšenja i pritvaranja.
– Hapsili su nas kad su hteli, kada nisu imali koga da uhapse ili kada je trebalo da podnesu izveštaj o borbi protiv antirežimlija – priča Nikolić.
Pri „Otporu" je zajedno s kolegama formirao takozvanu Službu za uterivanje istine kojom je lično koordinirao i rukovodio na državnom nivou.
– Cilj bio da iznesemo u javnost sav kriminal Miloševićevog režima i tako pomognemo DOS-u da pobedi i na republičkom nivou. To se i dogodilo. Ali kada su prošli republički izbori 2001. godine, uputio sam čestitku Jožefu Kasi sa sedam krivičnih prijava za razne zloupotrebe. Dali smo državi sve što je trebalo da se Srbija očisti od kriminala. Ali niko od pravih tajkuna nikada nije odgovarao za svoja (ne)dela – kaže Branimir.
Početkom 2004. godine veliki broj članova „Otpora" se učlanio u DS, a nekolicina njih iz Subotice i Zrenjanina formirali su NVO „Vojvođanski otpor" kako bi nastavili borbu protiv kriminala, korupcije. Skupljali su dokumentaciju i dokaze. Nekoliko puta je Nikolić optužio pojedine političare i biznismene za korupciju i kriminal, zbog čega je iznova završavao u zatvoru.
– Lepo su mi prijatelji govorili da se okanem ćorava posla jer ne može šut s rogatim. Ali ko to može dokazati meni, čoveku koji je, praktično, od 14. godine života kao neki Če Gevara – priča on.
Za sebe kaže da nije bio svetac. Živeo je u Subotici, mestu u kom se većina stanovnika bivše Jugoslavije bavila švercom. Pa i on.
– Umesto da odem u Pariz da se bavim umetnošću, ja sam se posle osmoljetke, verovali ili ne, odlučio za policiju. U Srednjoj školi unutrašnjih poslova u Kamenici izdržao sam samo dve godine, kada sam, zbog lošeg vladanja, izbačen. Vratio sam se u Suboticu, upisao Trgovačku školu, a posle odslužene vojske, postao aktivni i član Lige socijaldemokrata Vojvodine – objašnjava Branči.
Međutim, iz te stranke je na kraju izbačen.
– Evo kako je bio. Ja javno saopštim i podnesem krivičnu prijavu protiv izvesnog tajkuna sa svom potrebnom dokumentacijom. Odmah nakon „prozivke", dotični mene tuži za klevetu. Sud ekspresno zaseda i odlučuje o njegovoj tužbi. Posle toga sam izbačen iz LSV-a zbog „narušavanja ugleda stranke". Naša pesnica bila je zastrašujuća za Miloševićeve podanike, ali eto kako sam završio. Branči sedi u zatvoru, a oni se sunčaju na svojim jahtama, putuju svetskim morima i okeanima, razmeću se i nadmeću – kaže Nikolić.
.jpg)
