Izvor: Blic, 03.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dome, slatki dome
Dome, slatki dome
Tužna sam, plakala sam sinoć. Nedostaje mi kuća, moja sestra i roditelji. Ovo nije moja soba, odnosno još je ne doživljavam tako. Nisam se ni na krevet navikla... Tri devojke s kojima sam u sobi su dobre, malo su me utešile. One su došle još pre mesec dana i već su se navikle, a isto im je bilo neobično i nedostajala im je kuća. I one su plakale i bile tužne, ali sad im je, kažu, super. Sve tri se bave sportom, tako da ću i ja nešto da treniram. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kažu da su i vaspitači dobri i da se brinu kao da smo im rođena deca - priča Marina Jovanović (14) prve utiske iz Doma u koji je nedavno stigla iz rodne Ivanjice, jer je želela da se upiše u novu farmaceutsko-fizioterapeutsku školu.
Njena cimerka Marija Gopčević (14) došla je iz Kotora iz sličnih razloga, jer tamo ne postoji sportska gimnazija koju je ona želela i upisala.
- I ranije sam bila u Beogradu, jer imam nekoliko rođaka i dosta prijatelja, samo na kraće vreme. Sviđa mi se grad, ali mi malo nedostaje more - kaže Marija Gopčević koja trenira plivanje u klubu 'Crvena zvezda' i dodaje da joj je kraul omiljeni stil.
U centru Beograda, tik uz nekoliko ambasada, u lepo okrečenoj i čistoj zgradi, u Krunskoj ulici broj 8, živi i radi porodica koja broji više od 500 članova. Odraslih je tek pedesetak, dok je dece, starosti između 14 i 19 godina, tačno 470, od čega 360 devojčica, odnosno 110 dečaka. Reč je o Domu za srednjoškolce 'Jelica Milovanović' koji je, prema rečima vaspitača i drugog osoblja, ali i većine učenika, zaista jedna velika familija. Druga kuća i druga porodica, kako to deca vole da kažu.
- Dom je otvoren za učenike svih srednjih škola, a dolazi se putem konkursa. Cena mesečnog smeštaja je 2.100 dinara, dok ostali deo dotira država - kaže direktor doma Milovan Pavlović za 'Blic' i dodaje da dom čine tri objekta sa svojom kuhinjom i restoranom, bibliotekom, klubom, kompjuterskom sobom, stomatološkom i ambulantom opšte prakse, dve sportske sale...
U domu, kaže Pavlović, vlada liberalan režim, ali postoji kućni red, koji obuhvata neke minimalne zahteve, na primer, određeno vreme za obroke ili da se vrata doma zaključavaju u 21.30 sati, ali da svako ko unapred traži ili mu roditelji dozvole može kasnije da se vrati u dom, odnosno da duže, do 23 sati, ostane u gradu.
- Roditelji znaju da traže još strože ophođenje nego što to rade vaspitači. Nekih velikih problema ili ekscesa nema, niti ih je bilo. Ipak, radi se o adolescentima, o deci koja su najosetljivijem periodu kada odrastaju i formiraju ličnost i karakter, pa su problemi uglavnom nostalgija za kućom i porodicom, ili su, pak, školske ili ljubavne prirode, koji se lako reše - kaže psiholog Svetlana Teodorović, stručni saradnik doma.
- Na neki način, meni je ovo druga kuća. Ovo mi je četvrta godina u domu. Za to vreme uspeo sam dvaput da se zaljubim, da učestvujem na 'Domijadi', takmičenju između ostalih srednjoškolskih domova iz svih oblasti, kulture, muzike, sporta, matematike... Imamo čak i lokalni, odnosno domski list koji izlazi jednom u dva meseca - priča Ljuban Živanović iz Lučana kod Čačka.
Ima nekih stvari, kaže on, koje mi se baš i ne sviđaju u domu, ali jednostavno moraju da budu takve. Primera radi, svetlo se gasi u 23 sati, tako da nema čak ni čitanja, zatim u sobama nema kafenisanja, zabranjeno je pušenje, okupljanje...
- S druge strane, kada bi sve to dozvolili moglo bi da dođe do rasula. Jedino bih voleo kada bih mogao devojku da dovedem u sobu. Na kraju krajeva, ne mora ništa da bude, dovoljno je samo malo intimnosti, da pričamo, da se družimo koliko da se oseti da vam je to zaista druga kuća, pa da stvarno mislim kada kažem: 'Dome, slatki dome' - rekao je na kraju Ljuban. Z. Z. Lukić
