Izvor: Blic, 19.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dom u kartonskoj kutiji
Dom u kartonskoj kutiji
U malom parku, blizu hrama Svetog Save, na uglu Katićeve i Birčaninove, postoji mali dom. Dom u kutiji. U stvari, i nije neki dom. Ni neka kutija. Tri-četiri kvadrata od kartona. Krov celofan. Vrata i prozora nema. Nema zidova. Ničeg nema. Osim stanara. U njemu stanuju Marko, Saša, Ajet, Azir, Veljko, Peđa, Idriz i Sanja. A tu im ponekad dođe i poneki gost.
Komšije im psi lutalice. Sa ostalima se trude da neguju dobrosusedske odnose, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne ide. Bodu oči, s razlogom. Jer, tu, pre svega, nije mesto za dom. Jer se pored njih neprijatno osećaju šetači. Jer se drogiraju, 'duvaju' lepak pa ponekad polude i uplaše prolaznike. Jer desetoro dece živi samo na ulici, naočigled svih nas. Da su se bar negde zavukli... Idriz Sulejmani je najstariji. Ima 20 godina, i pokušava da ih organizuje kao porodicu. Ponaša se kao njihov otac, mada svog oca nije zapamtio. Majku, kaže, jeste, ona se preudala, njega izbacila. Završio u Centru za maloletnike u Rakovici. U stvari, nije završio. Posle bio u Zvečanskoj, pa u 'Vase Stajića', odakle su ga dvojica, priča, ukrala i odvela u Italiju. Da krade i prosi za njih. Krao je i prosio. Odvajao nešto na stranu, da se vrati. I vratio se. U Dom u Kruševcu. Javila mu se tada majka, otišla za Francusku. Više se ne javlja. I da hoće, Idriz nema adrese. A neće. Od svojih dvadeset godina šesnaest je na ulici.
- Moj život je strah. Strah od svega. Od skinsa, od milicije, od Cigana koji nas kradu, od majke, od socijalnih radnika, od onih koji nam pomažu, od štićenika u Domu... Tukli su me i terali da kradem i svašta radim za njih, isto kao oni što su me odveli u Italiju. Pobegao sam iz Doma. Sada sam ovde i tamo se ne vraćam. Završio sam četiri zanata, za molera, livca, kovača i ekonoma. Tražio posao, da radim, da se izvučem, ne jebe te niko. Znam da mi ne veruješ sve što ti pričam, imam dosije, proveri.
Sanji A. je majka u Boru. Otac joj umro kada je imala pet godina, majka se preudala. I Sanja se udala. U petnaestoj godini, da pobegne od svega. Nije pobegla. Majka je se odrekla, neće nazad da je primi, muž našao drugu i nju izbacio. Sada je u četvrtom mesecu trudnoće. Tu iznad Slavije. U kartonskom domu. Ne zna šta će i kuda će.
- Znam da se žale komšije na nas. Mi svima smetamo, ali gde ćemo. Kada bi se sklonili na neko zabačenije mesto, ni tri dana ne bi ostali živi. Ubili bi nas skinsi, oteo neko. Ovde je pošta u blizini, prolaze ljudi, tu je i milicija. Mi smo ovde, na vidljivom mestu da bi zaštitili svoje živote. Kada bi imali bilo kakav krov nad glavom, šupu, magacin, nešto napušteno i prazno, bili bi kao porodica. U Dom nećemo. Neko žicari, neko pere šoferšajbne, preživimo.
Znam da najviše smeta što se drogiraju. Ne mogu im ništa. I ja sam nekad, al’ sam prestao. Sipaju 'tigar' lepak u kesu, pa duvaju. Od toga ti propadaju oči, srce, noge, pola mozga nema. Biju se tada sa drvećem, skaču da dohvate mesec, šutiraju i kamenje, nekog uplaše. Nekoliko sekundi im se čini da su najjači na svetu, da im niko ništa ne može, i to ih drži. Istripuju se halucinacijama za nekoliko sekundi snage. Znaju i oni da ne valja, ne mogu da se izbore - priča Idriz.
- Ličim na svoju pijanu majku kad se 'naduvam', ali smirim živce, ne razmišljam ni o čemu. Šta ću? Prezimio sam i prošlu zimu, prezimiću i ovu, valjda. Imam li izbora? - pita Veljko. Rajko Rosić Park je očišćen
Koliko ima napuštene dece i dece bez roditeljskog staranja koja tumaraju beogradskim ulicama, pouzdani podaci, nažalost, ne postoje. Zna se da ona žive na nekoliko punktova u gradu, na Železničkoj stanici, Crvenom krstu, Voždovcu... Nakon naše intervencije kod predsednika opštine Savski venac, koji je bio zatečen i iznenađen pričom iz parka, inspekcija je odmah reagovala. Vladimir Miković, načelnik odeljenja inspekcijskih poslova, obavestio nas je da su sva deca odvedena u dom za nezbrinutu decu, osim Idriza, koji je priveden zbog skitnje, i da je park očišćen i oslobođen. Da li je problem time rešen, ostaje da se vidi.
