Izvor: Blic, 04.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Dok ja jedem, žena samo gleda'
'Dok ja jedem, žena samo gleda'
Svakog radnog dana tačno u deset u dvorištu starog doma JNA i prostorijama mesne zajednice u Tijabari radnici Ugostiteljskog preduzeća 'Srbija' u Pirotu dele porcije kuvanih jela korisnicima narodne kuhinje u ovom gradu.
Pet stotina gladnih duša strpljivo čeka u redu na svoju porciju, mnogima od njih to je jedini obrok u toku dana. Većina ne želi mnogo da priča. Iz torbi i kesa vade plastične kantice, šerpe i šerpice, uzimaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jelo, pakuju i odlaze.
Sinko, nemoj ništa da me pitaš. Tri i po decenije radio sam u jednom poznatom preduzeću, bio cenjen i poštovan, a sad sam prinuđen da se hranim na narodnom kazanu. Stid me od samog sebe, a za komšije i prijatelje i da ne pričam reče jedan penzioner, moleći da mu slučajno ne spominjemo ime u novinama.
Penzionerka Lepa Kostić već tri meseca šerpicu hrane nosi kući. Plačnim glasom priča:
Hvala ovim humanim ljudima, jer bez ove pomoći ne bih mogla da preživim. Ne znam šta prvo da kupim od mojih 300 dinara penzije. Molila sam ljude u Crvenom krstu da me stave na spisak korisnika ove kuhinje. Sin mi ne radi, snaja ne radi... stvarno je teško. Oni se snalaze kako znaju, a za mene je ovo dovoljno. Porciju koju dobijam delim na dva dnevna obroka.
Na ovaj vid preživljavanja od danas do sutra prinuđena je i Kitka Pešić. Već pet godina ona je stalni abonent u pirotskoj narodnoj kuhinji. Ne želi da se žali, zadovoljna je, mada ponekad, kaže, ima primedaba na kvalitet jela.
Ma, dobro je što bar lebac ne mora da kupimo. Pasulj i kupus kad kako, ali nije loše, 'ajde neću da se žalim. Ja i moj deda živimo od dve penzije od po 300 dinara. To je sve.
Fatima Hasanović kaže da nerado dolazi po porciju hrane, ali sa svojih 150 dinara poljoprivredne penzije, koja kasni već godinu i po, ne može da živi. Glad, međutim, brzo pobeđuje stid. U ruci drži poslednji ček penzije i insistira da pogledamo iznos: 156,50 dinara.
Sramota me što sam prinuđena da dolazim po ovu pomoć, ali nemam izbora. Da mi je veća penzija, sigurno ne bi' dolazila na kazan. Od zimus primam ovu pomoć i odmah je drukčije. Bar na jedan dnevni obrok ne moram da mislim, mada ga često pojedu i unuci. Šta ćeš, deca su deca priča Fatima.
Miroljub Golubović čvrsto steže u ruci porciju pasulja koju će podeliti sa sinom. Živi samo od socijalne pomoći i hrane koju dobija u narodnoj kuhinji.
Od '97. godine ne primam socijalnu pomoć, sin ne prima dečji dodatak i stvarno se pitam kako uspevamo da preživimo. Da nam nije ova narodna kuhinja, ne bismo uopšte mogli da živimo. To što ću sada poneti kući nije dovoljno za nas dvojicu. Kao i mnogo puta do sada, ovu porciju poješće sin, a za mene ako ostane. Ja ću pojesti hleb. I to je valjda dovoljno kad nema drugo reče rezignirano i nastavi svojim putem.
Jovan Arivović je zadovoljan ovom pomoći, ali je ona, kaže, ipak nedovoljna.
Nije važno da li je dovoljno ili nije, kol'ko-tol'ko meni jeste, al' dok jedem žena mora da me gleda. Kažu da ona nema pravo na narodni kazan, a ja nemam pojma zbog čega. Daju nam po jedan hleb za dva dana i za tri obroka. Šta je tu je, izbora izgleda nema reče Jovan.
Na prazničnim trpezama pojedinih Piroćanaca bilo je i specijaliteta ovog kraja pečene jagnjetine, a 500 korisnika narodne kuhinje ponovo je juče, 3. maja, tačno u 10 časova stalo u red za svoju porciju hrane Z. Panić Namirnice stižu iz inostranstva
U Pirotu je pre šest godina Crveni krst grada, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, otvorio narodnu kuhinju. Od sto korisnika narodnog kazana broj je povećan na petsto ljudi koji svakodnevno dobijaju porciju toplog obroka. Zbog velikog interesovanja broj korisnika će uskoro biti povećan za još stotinu, dok će dve stotine osoba i dalje dobijati mesečno umesto toplih jela lanč-pakete. Sekretar pirotskog odbora CK Miroljub Mijić o ovom vidu pomoći kaže:
Interesovanje za kuhinju je zaista veliko i na listi onih koji čekaju je većina penzionera sa najnižim penzijama. Stiče se utisak da je ova kategorija stanovništva trenutno najugroženija. Glavni donator ove kuhinje je Međunarodni komitet Crvenog krsta, namirnice trenutno obezbeđuju Svetski program hrane i Crveni krst Nemačke. Pripremu obroka finansiraju SO Pirot i Ugostiteljsko preduzeće 'Srbija' iz Pirota.
