Izvor: Blic, 24.Feb.2011, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divac, Kralj i Rambo izbegli hirurge
Milija Sekulić, u Smederevu i okolini mnogo poznatiji samo kao Sekula, jedan je od onih ljudi koji se bave nečim što danas najčešće podvodimo pod širok pojam alternativne medicine.
Mnogi nadrilekari i, što ne reći, prevaranti izneli su čitavu stvar kod nas na loš glas, ali s druge strane mnogo je onih koji bezrezervno veruju da postoji nešto što „obična medicina" ne zna, a što je dato samo posvećenima. Pre četiri veka, kada je Milijin čukundeda počeo svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << suseljanima iz Zagrađa kod Berana da vida rane i namešta prelome i iščašenja, takvih dilema nije bilo.
Pored oca, još kao mali, Milija Sekulić je gledao i učio kako se nameštaju prelomi, kako se vidaju rane, brao trave za pravljenje melema. Sve te recepture, koje je njegov otac nasledio od njegovog dede, on od pradede, pa od čukundede, Milija čuva, po nekim i on sada spravlja meleme.
- Jednom, kada smo bili svi na okupu kod oca, nas šestorica braće, otac je želeo da vidi ko će da nastavi porodičnu tradiciju, pošto je već imao osamdeset godina. Došla je jedna muslimanka iz sela koja je polomila ruku u laktu. Otvoreni prelom, jezivo izgleda" Prvo je prišao najstariji brat, sada pokojni, doktor, profesor, i rekao da odmah ženu šaljemo kod hirurga. Drugi, vojno lice, pukovnik, samo se zgrozio. Treći, četvrti, peti" Dođe red na mene. Oprao sam ranu, gledao sam godinama njega kako radi, spremio sam daske, složio kosti kako treba, stavio melem, zavio" Pitam oca: „Jesam li položio?", a on kaže: „Ljepše si to uradio no ja". I tako je sve počelo - priča Milija.
U Smederevu i okolini malo je onih koji su imali neku muku sa kostima ili kičmom, povredama, pogotovo sportskim, a da nisu čuli za Sekulu. Ako baš i nisu bili pod Sekulinim rukama, sigurno im je neko rekao da bi trebalo da pokušaju. Em nema uputa, redova, em je besplatno. Milija nikada nikome novac nije tražio.
Dobar glas se nadaleko čuje pa su u proteklih nekoliko decenija u Sekulinu kuću dolazili iz čitave nekadašnje Jugoslavije, susednih, pa i prekomorskih zemalja, naročito sportisti. Tako u njegovom prepunom albumu stoje fotografije Dejana Ramba Petkovića, Ivice Kralja, Zvonka Milojevića, bili su tu i Vlade Divac, Luka Pavićević, Dražen Dalipagić, Boba Živojinović i Lepa Brena"
- Divac je bio povređen, a Partizan je trebalo da igra u Barseloni. Došao je Vujošević, koji je tada bio pomoćni trener, i ja mu kažem da neće biti dobro. „Što?" pita on, a ja mu kažem: „Sad sam ga uradio, sad je dobro, ali za tri-četiri dana bez terapije neće moći da igra". Nisu me poveli, i bilo je tako. Kada su se vratili, Divac je nastavio sa terapijama, nisam mogao da budem na klupi, pa sam stajao iza koša, ako zatrebam, i pobedili su u završnici prvenstva tadašnje Jugoslavije i Zvezdu i Cibonu i Jugoplastiku. Bilo je to poslednje prvenstvo Jugoslavije, a titulu nisu osvojili jer je na revanšu u Splitu Sretenović uleteo u Divca, a mene opet nije bilo da mu pomognem - vajka se Sekula.
On je već decenijama, moglo bi se reći, zaštitni znak Košarkaškog kluba Smederevo. Nema utakmice bez Sekule, a brojni košarkaši koji su kroz tim prodefilovali, a koje lečio i pazio, od kojih su neki napravili internacionalne karijere, ne zaboravljaju da mu se jave. Kada je klub slavio pedesetu godišnjicu postojanja, najznačajnije priznanje bilo je njemu namenjeno. U vitrini stoji pored ordena za rad, koji je Milija dobio dok je radio kao vozač drumskih krstarica u ovdašnjem „Autotransportu".
U porodici Milije Sekulića ova veština se prenosi s kolena na koleno već četiri veka. Nedavno je Sekula sa suprugom Ljubinkom proslavio 50 godina braka, zlatnu svadbu. Pošto je i sam zašao u godine, mada se po njegovom izgledu i držanju to ne bi reklo, vreme je da i on odredi naslednika.
- Imam sina koji će da nastavi, ali sam njega prvo oterao na medicinu, da bi imao pokriće. Diplomirao je, specijalizirao radiologiju, ali je završio i Višu terapeutsku i još nekih 15 diploma ima. Ni on više nije mlad, ali ovo se radi tek u zrelim godinama, s iskustvom, ne sme ruka da zadrhti - objašnjava Milija.
„Pobegao" Arapima
Milija Sekulić je penziju dočekao u „Autotransportu" vozeći teške kamione s kojima je prešao pet miliona kilometara. Jedna od tura koju je godinama vozio vodila ga je na Bliski istok, prošpartao je više puta Irak, Iran, Siriju" „U Siriji kada sam bio, tamo sam spravljao meleme i radioterapije. Ubrzo se to raščulo, bili su spremni da mi daju ne znam šta samo da ostanem. Nisam i, naravno, nisam se pokajao", priča Sekula.
„Vodite me kod Sekule"
- Kad su došli menadžeri iz Brazila po Ramba Petkovića, trebalo je u subotu da igra. U petak po podne, na treningu, saigrač ga udari slučajno, koleno mu izletelo. Izneli ga na nosilima, da ga vode odmah da se operiše, tako je to strašno izgledalo. On reče: „Ne, vodite me kod Sekule u Smederevo." Kad je došao, ja mu vratim koleno, bandažiram i kažem mu da ne brine, da će da odigra celu utakmicu. Odigrao je možda najbolje što je ikada igrao u Zvezdi i otišao u Brazil. I dan-danas, kad god dođe iz Brazila svrati kod mene. Kad je pre dve godine u Kini imao isti slučaj, samo sa drugim kolenom, opet je došao kod mene. Radili su mu tamo trista čuda - i ništa. On se spakovao i došao ovde. Iduće nedelje je dao dva gola - priča Sekula epizodu samo o jednom od njegovih brojnih slavnih pacijenata.
