Izvor: Blic, 09.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomirao u osmoj deceniji
Diplomirao u osmoj deceniji
Kada za nekoliko dana beogradska Akademija lepih umetnosti bude dodeljivala diplome za generaciju studenata koji su studije upisali školske ‘98/99. godine među diplomcima, na odseku slikarstva, naći će se i sedamdesetjednogodišnji Radomir Janketić iz Grocke. Radomir, ne samo da je stariji od svojih kolega, nego i od profesora, ali nije u pitanju propali student koji je pola veka otezao školovanje, pa se naprasno setio da ga privede kraju. Ovaj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do pre nekoliko godina samouki, a sada i akademski slikar, ostvario je svoj davnašnji san i u svojoj 68. godini upisao akademiju, završio je u redovnom roku i stekao akademsku titulu.
- Još se predomišljam da li ću otići na dodelu diploma. Srčani sam bolesnik, to će za mene biti preveliko uzbuđenje i bojim se da mi ne pozli - kaže Radomir. Diplomirao je s prosečnom ocenom 9,08, a diplomski rad (40 izloženih slika) ocenjen je čistom desetkom.
A, životni put Radomirov vodio ga je od rodnog Podbišća kod Mojkovca, preko vojvođanskih mesta Odžaka i Kruščića, gastarbajtovanja u Nemačkoj, sve do Grocke gde se skrasio pre desetak godina. Prvo je bio u miliciji, onda je radio kao prosvetni radnik, bio je i kinooperater, imao je radnju za opravku televizora, tri zanatske diplome ima, ali je sve vreme slikao i čeznuo da jednog dana svoj umetnički talenat verifikuje i kroz studije.
- Još dok sam službovao u miliciji u Mojkovcu moj starešina mi je rekao: 'Nećeš ti ostati u miliciji, nego ćeš ići u Beograd da studiraš slikarstvo.' On je poznavao poznate crnogorske slikare: Mila Milunovića, Petra Lubardu i hteo je da me preporuči, ali došla je Rezolucija Informbiroa i moj starešina je završio na Golom otoku, a ja sam završio sa akademijom - seća se Radomir.
Međutim, nije završio sa slikarstvom. Otišao je u Vojvodinu, i kao policajac napravio je prvu samostalnu izložbu u Odžacima. Zanet slikarstvom, godinu dana kasnije napušta službu, ali stvari se nisu odvijale kako je on želeo...
- Dok sam bio u uniformi svi su mi tražili i kupovali slike_arhiva, ali kao civil nisam im bio interesantan. Vratio sam se u Mojkovac i radio kao kinooperater, a ostajalo mi je puno vremena za slikanje.
Sve te godine Radomira nije napuštala misao o studijama i na kraju ih je pre četiri godine, uz podršku supruge Ljilje, i upisao u klasi profesora Mome Antonovića.
- Polagao sam prijemni sa mladima koji su mi mogli biti deca i unučad. Divno sam se s njima slagao. Odmah su me pitali kako da me zovu. 'Je l’ se nećete ljutiti da vas zovemo čika Raša?' Što bih se ljutio? I ostao sam čika Raša. Uz njih sam se i sam podmlađivao i regenerisao i sad mi mnogo nedostaju. Probudim se ujutro i mahinalno hoću da krenem na predavanja.
Svakog dana sedokosi student Radomir uredno je odlazio na predavanja, prilježno učio kad se vrati kući, izlazio na ispite i polagao. Pao je samo psihologiju, ali je, kako kaže, krvnički učio do sledećeg roka i prošao.
- Od svih profesora sam bio stariji i svi su prema meni bili korektni. Uvek bi se sa mnom rukovali i bilo mi je pomalo neprijatno zbog mlađih kolega. Međutim, što se škole tiče, nisu mi gledali kroz prste, a i ja nisam smeo sebi da dozvolim da zakasnim na predavanje ili da nešto ne znam. Mladi su to mogli, ali mene bi bilo sramota. Zato sam kod kuće gruvao da se ne bih obrukao. Imao sam strašnu tremu pred svaki ispit i često me je probadalo u grudima, ali nisam smeo nikome da pričam, jer sam jaku želeo da završim studije.
Završio ih je i postao najstariji student slikarstva na Balkanu, a profesor Moma Antonović nosio se mišlju da svog studenta prijavi i za Ginisovu knjigu rekorda.
Ljudi se interesuju za Radomirove slike_arhiva, ali ih on nerado prodaje. Zacepi cenu, samo da odbije mušterije.
- Ranije sam slike_arhiva lako prodavao, ali sada samo želim da ih imam što više. Kad prodam sliku, kao da sam prodao deo svog tela, iskreno priznaje. Kada je jednom je na buvljoj pijaci u Bubanj potoku ugledao četiri svoje slike_arhiva - poslao je suprugu Ljilju kući po pare i sve ih otkupio. Ranko Pivljanin Familija slikara
Radomir nije jedini slikar u familiji. Slikari su i njegova ćerka Marion i zet Luka Dedić. Od podrumskih prostorija, gde je imao zanatsku radnju za opravku televizora, Radomir je napravio ogroman atelje koji deli sa ćerkom. Svuda naokolo su njegove slike_arhiva na kojima preovladavaju motivi zavičajnog crnogorskog krša koga, kako kaže, slika po sećanju i imaginaciji, ali ne manjka ni gročanskih motiva - tu su akvareli Dunava i reke Gročice. Sivi crnogorski kamen slika jarkim bojama, pa mu slike_arhiva podsećaju i na slikane reljefe, a u njegovom radu su prisutni gotovo svi slikarski motivi i tehnike.
