Izvor: Blic, 30.Okt.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojka za volanom
Devojka za volanom
Sa sedam godina sam sela za volan automobila. Krišom sam vozila ulicama Babušnice. Kasnije sam vozila i veća vozila, teške kamione, autobuse, i sve to, naravno, krišom. Nikada nisam načinila nikakav prekršaj. Kasnije, kada sam dobila dozvolu za sve vrste vozila, bilo je lakše. Pomagala sam i ocu kada mi je to dozvoljavao, priča dvadesetdvogodišnja Ivana Ivković, prva žena vozač autobusa u istoriji pirotskog Auto-transportnog preduzeća.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Put do volana nije bio lak. Roditelji su želeli da radi u zlatarskoj radnji, govoreći da je to lep posao za žensku osobu. Za ljubav roditelja radila je jedno vreme u zlatari, ali je nemirni duh pobedio roditeljsku želju.
- Da budem vozač to je moja životna opsesija. To je prava stvar za mene. Tu sam našla sebe, veliko zadovoljstvo i nemam nameru da odustanem - priča zadovoljno Ivana, dok na tesnoj pirotskoj autobuskoj stanici parkira autobus kojim je dovezla pedesetak putnika iz Kragujevca.
Ivana priča da je pre izvesnog vremena donela odluku da postane vozač i jednog dana otišla kod vlasnika i direktora ATP-a i rekla: 'Hoću da vozim autobus'.
- Pogledali su me vlasnik Boban Stančić i direktor Miodrag Petrović i pitali: 'Je l’ ti to ozbiljno?' Odgovorila sam im da želim taj posao, da sam ozbiljna. Pružili su mi priliku. Sledeća tri meseca sam na probnom radu i dokazaću im da nisu pogrešili što su mi pružili šansu i što je moj san postao stvarnost - priča Ivana.
- Putnici su u početku bili pomalo zbunjeni i nepoverljivi. Videla sam u retrovizoru da su se pojedinci čvršće držali za sedište, a posle su se opustili - priča Ivana.
Direktor ATP-a Miodrag Petković bio je iznenađen Ivaninim zahtevom:
- Onako krhka, vitka i otresita, pre mi je ličila na manekenku nego na osobu koja želi da joj stalni posao bude vožnja autobusa. Ali, kad smo čuli njene želje, razgovarali sa ocem i našim kolegama, shvatili smo da smo dobili prvu ženu vozača autobusa i pružili smo joj priliku. Z. Panić
