Izvor: Blic, 09.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deveti mart -
poginuo njegov najbolji drug Branimir Milinović
Deveti mart - tačka prekida
Pre deset godina manje jedan dan, u ovo vreme bili smo u 'Takovskom grmu', naručili po pivo i gledali kroz izlog, uzbuđeni - priča Darko Maksimović Maksa, sada dvaesetosmogodišnjak.
- Bio je 9. mart, demonstracije, tuče, haos u gradu... Brana je video neko vatrogasno vozilo sa kojeg je visilo mnogo demonstranata i rekao: 'Vidi ovo, prvo srpsko borbeno vozilo.'
Brana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz priče je Branimir Milinović, koji je pola sata kasnije poginuo u blizini Hotela 'London', pogođen metkom, i tako, zajedno sa, takođe poginulim, policajcem Nedeljkom Kosovićem, otpočeo dugi spisak žrtava vladavine Slobodana Miloševića. Maksa nastavlja priču:
- Ne mogu da kažem da li je vreme bilo dobro ili loše. Svakako je bilo bolje nego bilo šta što je usledilo. Imali smo koliko nam je trebalo. Sedeli smo u našoj mesnoj zajednici, koju smo proglasili za 'pab', nismo propuštali derbije, ložili se na britanski indi-pop. Dopisivali smo se sa momcima iz neke male indi-izdavačke kuće 'Sara records', tada su bili u Mančesteru. Mi smo njima slali šljivovicu, oni nama diskove... Brana je pisao poeziju, išao u Zemunsku gimnaziju i već prošao sve basket selekcije 'Partizana', osim prvog tima... Imao je, svi smo imali, sedamnaest-osamnaest godina. On je bio i neka spona između nas i starije ekipe iz kraja, nekako je sa svima bio dobar...
Ekipa se, kao i stotine hiljada Beograđana, našla na trgovima 9. marta ‘91. godine. Do piva u kafani kod Londona, sve je prošlo gotovo veselo.
- A onda smo izašli. Ne sećam se svega. Neke stvari su mutne...
Naišli su na sliku koja ih je uozbiljila. Jedna policijska kola su gorela na raskrsnici, ljudi su pomalo unezvereno išli u svim pravcima, a policija se pojavljivala i nestajala sa svih strana, naizmenično.
Maksa sve teže pronalazi reči, i rečenice su mu sve kraće.
- Počela je pucnjava. Okrenuli smo se da bežimo (uz Miloša Velikog, od raskrsnice sa Narodnog fronta pa na gore, ka Takovskoj, prim. red.). Brana je rekao nešto. 'Pogođen sam', mislim. Pao je. U četiri i pet minuta. Odneli smo ga u stranu... Ne mogu svega da se setim. Sećam se hitne pomoći. U kombiju masa ljudi, svi pogođeni, jauču, krvavi... Prebacili su nas do Urgentnog centra... Sećam se ekipe ispred zgrade. Svi su došli.
Posle je nastupio košmar smrti, sahrane, njegove majke... Branin otac je umro tri meseca pre toga, i on je ostao kao jedini muškarac u porodici. Nesreća se teško sručila na Milinoviće.
- U stvari, u trenutku kada smo izašli iz 'Takovskog grma', sve se završilo. Muzika, sport, detinjstvo, derbi... Sve. Počeli su ratovi, kriza, inflacija, ludilo... Što se ekipe tiče, za nju su se stvari mnogo promenile. Tada mi se činilo da smo se okupili, zbližili oko Branine smrti, a posle je postalo jasno da smo se u stvari udaljavali jedni od drugih. Svi su pošli za svojim stvarima, poslovima. Prestali smo da izlazimo u 'pab'. Prestali da se viđamo. Ekipa se osula. Masa ljudi je izginula po ratištima i na ulici. Ostali su, skoro svi, jedan po jedan, otišli u inostranstvo. I nas nekoliko što smo ostali ovde, retko se viđamo. Nekako se sve razbilo, otkud znam.
Pa opet, pred 9. mart, čuju se telefonima. Urede spomenik, zamole Radio B-92 da oko četiri, ako mogu, puste neku stvar od 'Pogsa', Braninog omiljenog benda, čije je trake, sveže trejdovane za šljivovicu sa mančesterskom braćom po muzici, donosio kod njih da se puštaju. Ovi što su u Beogradu očiste spomenik, pobrinu se za popa, okupe se kod 'Londona' i šta već drugo smisle da obeleže Braninu smrt. Ove godine su se načelno dogovorili sa opštinom Savski venac da se na tom mestu postavi ploča sa jednostavnim tekstom.
Prvi beogradski pab, otvoren je na mestu na kojem je pre osamnaestog rođendana poginuo tipični, radoznali, aktivni beogradski klinac, koji je čeznuo za engleskim pabom, fudbalom i muzikom. Da li je, po Maksinom mišljenju, sada kada je Slobodan Milošević protiv kojeg su demonstrirali pre deset godina pred hapšenjem, Branina smrt vredela
