Izvor: Blic, 19.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dete 'neprijatelja naroda' gradi crkvu
Dete 'neprijatelja naroda' gradi crkvu
Kćerka predratnog žandarma iz Željuše kraj Dimitrovgrada i majke domaćice iz sela Kusa Vrana Mileva Milutinović, poreklom Piroćanka, posle završetka Drugog svetskog rata imala je detinjstvo kao i sva deca 'neprijatelja naroda'. Od 1965. godine sa porodicom živi u Londonu, ali nikada nije zaboravila rodni kraj. Prilikom nedavnog boravka u Pirotu, poverila se novinarima da ne zna da li više voli Srbiju ili Englesku. 'Obe smatram svojom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << domovinom', rekla je uz smešak ova vitalna i energična žena koja, iako već četiri decenije živi u Londonu, odlično govori srpski i lokalni pirotski, na čije poznavanje je posebno ponosna.
Prisećajući se svog detinjstva kaže da je njen otac Drugi svetski rat proveo u logorima u Austriji, Italiji i Nemačkoj.
- Na kraju rata, kao državni službenik propale države i bivši komandir stanice milicije u Lazarevcu, nije smeo da razmišlja o povratku u Srbiju, već je sa Englezima otišao u prihvatni logor u Škotskoj. Potom se obreo u Jorkširu gde je bila jaka tekstilna industrija. Zaposlio se i počeo normalno da živi. Mama, brat i ja smo 1954. godine, posle tegobnih godina siromaštva, otputovali u Jorkšir. Tamo sam završila koledž. Onda sam ‘59. godine odlučila da se vratim kod ujaka u Pirot. Zaposlila sam se kao prevodilac u Industriji vune i kože 'Dragoš'. Udala sam se za Milibora Milutinovića koji je bio direktor 'Radnika', a ‘61. godine rodio nam se sin. Kod roditelja smo otputovali ‘65. godine i ostali u glavnom gradu Velike Britanije - priča gđa Milutinović.
I pored višedecenijskog života u Engleskoj, često dolazi u Pirot. Brat i ona nisu prodali očevo imanje u Željuši, jer su, kaže, godinama sanjali da na očevoj zemlji sagrade crkvu u spomen ocu koji je domovinu mnogo voleo a umro u Londonu.
- Željuša nije imala ckrvu. Brat i ja, zajedno sa majkom, godinama smo živeli sa idejom da u selu sagradimo crkvu. To je želela čitava moja porodica. Pre dve godine, brat od strica koji živi u Beogradu poveo me na mesto u Željuši gde su meštani počeli da grade ckrvu. Pozvala sam predsednika mesne zajednice i predložila da i mi pomognemo. Tako se u ovu akciju uključila cela moja porodica. U Londonu organuzujemo 'Pirotsko veče', humanu akciju u sali Pravoslavne crkve, i prikupljamo novac za izgradnju crkve. U organizaciji te večeri, pored moje porodice, angažovali su se moj brat Čedomir Panajotović i njegovi sinovi Nikola i Aleksandar. Pozvali smo sve naše prijatelje, katolike i pravoslavce. Spremili smo južnjačku hranu (punjene paprike, sarmice, kiselo mleko, razne pite). Salu smo ukrasili pirotskim ćilimima. Pevali su i svirali muzičari iz Srbije, Tozovac i Ljubiša Denić sa svojim orkestrom 'Balkan ekspres'. Bilo je to prijatno veče. Uživali su ne samo Piroćanci, već i svi naši prijatelji iz Londona, Bosne, Krajine, Grčke. Kad smo izmirili sve troškove i platili zakup sale, ostalo je 6.000 evra za crkvu u Željuši - kaže ona.
Ovog proleća Mileva je zajedno sa svojom majkom, vitalnom osamdesetsedmogodišnjom staricom, boravila u zavičaju. Novac sakupljen u Londonu donela je u Dimitrovgrad. Primio ju je predsednik SO Dim–itrovgrad Bojan Davitkov. Predala je novac, dobila potvrdu i zahvalnicu Srpskoj zajednici u Londonu. Na prijemu u SO joj je rečeno da još nije gotov projekat za kupolu crkve, ali postoji dozvola za gradnju i tender će biti raspisan.
- Rečeno mi je da će novac sakupljen u Londonu biti dobra finansijska pomoć za izgradnju crkve. Za njen završetak biće potrebno još tridesetak hiljada maraka. Pokušaću da od pravoslavaca u Londonu sakupim još pomoći - kaže, dodajući da njena porodica planira da u blizini crkve sagradi česmu na kojoj bi uklesali ime oca koji je mnogo voleo svoj zavičaj.
Dobar deo svog radnog veka provela je radeći za Engleze, osim poslednjih šest godina kada je radila u predstavništvu JAT-a u Londonu. Ne oseća se strancem u Londonu, a Englezi nisu hladni, već korektni, kulturni, ljubazni i ne nameću se, objašnjava Mileva Milutinović, radosna što je opet u svom zavičaju. Z. Panić
