Izvor: Blic, 14.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deco, pojedite sve, pare smo si dali!
Deco, pojedite sve, pare smo si dali!
Između dve ulazne kapije što izgledom podsećaju na Trijumfalnu kapiju u Parizu, između dve raskrsnice i dva semafora duž glavne leskovačke ulice valja se dim obavijen muzikom trubača i mirisom roštilja od koga nekontrolisano navire voda na usta. Veče je, a čuvena leskovačka Široka čaršija, pretrpana štandovima u obliku vagona, hiljadama ljudi nudi gomilu najraznovrsnijih specijaliteta sa roštilja.
U svetskoj prestonici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << roštilja održava se tradicionalna 'Roštiljijada', svojevrsni festival roštilja i svi koji drže do svog zvanja i majstorskog umeća ovde su zakupili štandove i svoje restorane i kafane preselili na trg, nadajući se dobroj zaradi.
- Proključao sam od dim’, grlo steglo pa jedva pričam. Ide, ide, ali može i bolje. Sinoć smo na otvaranju prošli mnogo bolje, danas nešto slabo ide prodaja. Nemaju ljudi pare, kažu, skupo. Pa možda je skupo, ali ovakav roštilj ga nema nigde na cel’ svet! - veli promuklim glasom Dragiša, glavni roštiljdžija ugostiteljskog preduzeća 'Mitrović', dok mašicama okreće nabrekle pljeskavice.- Nije, bre, skupo! Eve, ovaj pljeskavica od deset ćevapčića košta ti 90 dinara, vešalica sto dinara, kobasica četrdeset, punjeni biftek dvesta. Kad pojedeš jedan podmiriš se za 24 sati! Ne treba ti druga ‘rana - samouvereno tvrdi majstor uz odobravanje svog kolege Zorana Mitića Žigija koji se tu 'našao da pripomogne' i koga muče neke druge brige.
- Što, bre, vi novinari ne napišete nešto o meni. Interesantan sam vam bio kada se u mojoj kafani 'Oaza' držao onaj istorijski sastanak DOS-a u Leskovcu. Niko me više od tada ne konstatuje, ne pita živ li sam i kako mi je. A kroz pakao sam prošao. Komunjare mi zatvoriše restoran, ostado’ na bel’ ‘leb. Pisao sam Đinđiću, opštinarima, niko mi ne odgovori i, evo, potucam se da zaradim koji dinar, sramota - besno će Zoran na momenat skidajući crne naočari ispod kojih izranja velika masnica na oku, a potom grli majstora Dragišu, odmahuje rukom i veli:
- ‘Ajde de, slikaj za uspomenu.
Između poređanih štandova teče reka mladih, obučenih po poslednjoj svetskoj modi, a za kafanskim stolovima sladokusci sa svojim porodicama tamane specijalitete.
- Nigde na svet’ nema poubave omladine od leskovačke. Pogledaj, svaka naša devojka može da konkuriše za mis sveta. Najbolji roštilj, najlepše devojke, što će ti više - komentarišu dvojica očeva za jednim stolom, nutkajući svoju decu da pojedu sve iz tanjira jer 'pare smo si dali'.
- Najbolje i najdeblje pljeskavice su kod 'Sandokana'. Pljeskavica od pet ćevapa pedeset dinara. Isključivo ovde kupujemo - uglas kažu učenici III/5 i III/7 razreda leskovačke gimnazije, uveravajući nas da su se dobro proračunali, budući da su svi učenici matematičkog smera.
- Sinoć sam pojela pljeskavicu a večeras sam se zadovoljila semenkama jer mi još 20 dinara fale za pljeskavicu - veli Vesna dok iz fišeka gricka semenke i kritikuje 'derikože' što su 'naduvali cene'.
- Nemaju ljudi pare. Pitaju pošto, kažem 20 dinara, slegnu ramenima, pa produže dalje. Žao mi dece, pa cenu spustim na 15 pa na deset dinara, a kad vidim da ni to nemaju, dam im za džabe - žali se Verica Stanković, prodavačica šećernog vlakna, obavijena dimom koji stiže sa ogromne stare skare koju majstor Radiša Cvetković Milča iz Požarevca priprema za 'pljeskavicu za Ginisa'.
- Spremio sam 25 kila ćevap-mesa, kad se ispeče biće teška 23 kila i široka 133 cm, što znači da ću premašiti sopstveni rekord - samouvereno kaže Radiša, višestruki šampion 'Roštiljijade' u spravljanju najveće pljeskavice na svetu koja nikako da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda.- Bili ovde prošli put iz Ginisove komisije. Probali pljeskavicu, rekli da je super, ali od upisivanja u tu knjigu nema ništa jer nas pretekli Amerikanci sa svojim hamburgerom od nekoliko tona. Ma ‘ajde molim te, gde će hamburger sa pljeskavicom, ali sila je sila. Nema veze. Pravim je za svoj račun - veli on i dodaje da je najbolji iako nije iz Leskovca.
- Gde su Leskovčani da mi izađu na megdan? - pita Radiša okružen znatiželjnim novinarima dok sa svojim pomoćnicima vešto mesi roštilj-meso.
Samo sat kasnije šampion obliven znojem što pada po džinovskoj pljeskavici punoj pepela i gara pravi pogrešan potez i pljeskavica puca na jednoj strani. Pokušaj da se obori sopstveni rekord propada jer komisija ne priznaje raspuknutu pljeskavicu.
- I to se događa, vatra je bila prejaka - veli šampion iz Požarevca, čiji glas nadjačavaju grdelički trubači sa obližnje bine majstorski svirajući 'Čačak' i 'Moji su drugovi'.
- I bolan da zaigra - komentarišu okupljeni, dok majstori kupe svoje alatke.
Dva sata posle ponoći široka čaršija još je puna sveta i glasne muzike. Dima je manje, ali temperatura raste usled velikih količina potrošene hrane i popijenog pića.
- Vašar kao svaki vašar, ništa posebno, a ja i ne volim pljeskavice - zaključuje Beograđanin Branimir Ilić, direktor 'Energoprojektovog' preduzeća u Medveđi, koji sa prijateljima sedi na štandu hotela 'Gejzer' iz Sijarinske banje. Milica Ž. Ivanović
