Izvor: Blic, 16.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca od umora često zaspu na njivi
Kažu da su deca najveće bogatstvo. Tako je razmišljala i porodica Vujaković iz Koluta, kod Sombora, s devetoro dece, ali umesto da uživaju s naslednicima, oni se dovijaju kako da im priušte koru hleba. Vujakovići su skromni, ne traže mnogo, samo mogućnost da rade, zarade i tako svoju decu izvedu na put. A već dugo žive samo od socijalne pomoći i od onoga što kao sezonac zaradi suprug Savo.
Tokom školskog raspusta majci i ocu se u poslovima pridružuju i oni malo stasaliji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vujakovići. „Nije lako", kaže majka Jelica, „jer za decu svaki dan treba spremiti najmanje 27 obroka".
U ulici Rade Končar broj 11 u Kolutu obična kuća,kao i desetine sličnih kuća. U njoj žive Jelica i Sava Vujaković sa devetoro dece: najstariji je Dragan (17 godina), a njemu do ušiju Siniša (16), Milica (15), Svetlana (14), do njih su Srđana (12), Slavica (11), Miljana (10), Božana (8) i najmlađi Savo (6). Majka Jelica i najmlađa deca dočekuju nas u toploj sobi. Kažu da imaju dovoljno ogreva, jer su jesenas od šumskog gazdinstva dobili da iskrče deo šume i tako su se snabdeli drvima za zimu. Oca Savu nismo zatekli jer je morao na posao koji je tog dana iskočio.
- On radi sezonski gde ima i kad ima posla. Najteže nam je to što suprug nema stalni posao, a gde god da se obratimo, odgovor je isti - posla nema. Niko neće da primi radnika od 52 godine i još putnika koji treba svaki dan da putuje od Sombora do Koluta. Mi posao ne biramo, ali on ne može da se zaposli ni u komunalno. Ja opet moram da budem pored dece, a i šećerni sam bolesnik - priča Jelica.
Vujakovići žive od socijalne pomoći, koja mesečno iznosi oko 8.000 dinara, i povremene pomoći od 2.000 dinara. Primaju i dečji dodatak za jedno dete, koji iznosi 1.600 dinara mesečno. Tu je i zarada koju sa sezonskih poslova donese muž Savo.
- Najveći nam je problem dug za struju 200.000 dinara. Nas kada su izbori, svi obilaze i svi obećavaju: struja vam je rešena, deca će dobiti knjige, odeću" Ali kad sednu u fotelje, svi to zaborave i kad ih ja podsetim na obećanja, kažu: „Šta ste formirali porodicu kad niste sposobni da ih hranite?"- priča rezignirano Jelica, razočarana u mnoge koji su prošli kroz njihovu kuću obećavajući mnogo toga.
Svi Vujakovići, osim najstarijeg Dragana i najmlađeg Save, koji se tek sprema za đaka prvaka, idu u školu, ali knjige, sveske i ostalu opremu moraju da kupuju sami. Da bi se spremili za školu, svi rade leti uglavnom na poljoprivrednim poslovima. Tako su letos svi zajednički kopali soju, krompir, i to od ujutru do uveče, pa se dešavalo da oni najmlađi od umora i zaspu na njivi.
Obraćali su se lokalnoj vlasti, pisali ministru Ljajiću.
- Ja stvarno ne vidim neki izlaz. Ovu decu treba školovati, izvesti na put. A kako? Da ih prepustim ulici? Ako bi tako razmišljala, onda ne bih bila normalna - kaže Jelica, koju svako veče kada legne muči pitanje šta će sutra staviti deci na sto.
Svetlana, koja završava osmi razred, brine kako će se spremiti za banket. Božana ide u drugi razred i stidljivo nam priča da su joj ocene dobre, a da joj je želja da ima Barbiku s plavom kosom. Maza porodice, najmlađi Savo ima najmanje briga, a želja mu je da prvog školskog dana u školu ponese novu torbu. Miljana ima želju da postane medicinska sestra, kao i njena sestra Srđana, a obe sanjaju kompjuter.
Nismo dočekali oca Savu i najstarijeg Dragana, koji rade do kasno uveče. U školi je bio i Siniša, učenik prvog razreda Poljoprivredne škole, i Milica, koja je u internatu i kući dolazi vikendom. Ispraćaju nas Vujakovići već u sumrak. Bez obzira na sve nedaće, deca su vesela i nekoliko trenutaka pre mraka iskoristila su za još malo igre sa dva kučeta, kućnim ljubimcima porodice.
Vujakovićima je najveća želja da im deca završe školu i da imaju svoj hleb u rukama. Skromne i obične želje, ali našim domaćinima trebaće mnogo da ih i ostvare.
Na sud zbog duga za struju
Kuću u Kolutu, u kojoj žive sedam godina, Vujakovići su dobili na korišćenje od opštine Sombor. Pre toga, nekoliko godina živeli su u Somboru i to nakon što im je kuća u Riđici izgorela u požaru.
- Obraćala sam se opštini da nam pomognu s dugom za struju, ali mi je rečeno da nemaju novca i da svakodnevno imaju mnogo takvih slučajeva. Ja ne mogu sa decom bez struje, pa sam sama uključila struju i sad zbog toga idem na sud - kaže Jelica.
Potrebe
Vujakovići kažu da im je svaka pomoć dobro došla, ali da bi najsrećniji bili da barem neko od njih ima stalni posao.
- Dnevno nam treba najmanje pet vekni hleba i dve litre mleka, a peremo i po dve mašine veša, mesečno potrošimo najmanje 12 kilograma praška, tu je sapun, pasta za zube" - nabraja majka Jelica.
