Izvor: Blic, 19.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca koja se igraju sa zmijama
Deca koja se igraju sa zmijama
Bračni par Živorad (37) i Živka (36) Marković, iz sela Izbenice kod Varvarina, za sebe kažu da su veoma bogati za dvadeset go- dina braka 'stekli' su jedan- aestoro dece. Olivera se rodila kao prvo dete 1981. godine, zatim Violeta, Emilija, Marko, Marija, Dragana, Nikola, Aleks- andra, Miloš, Mladen i, prošle godine, Andrija.
Ne planiramo da imamo više dece kaže Živorad jer uskoro očekujemo da dobijemo prvo unuče od najstarije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ćerke Olivere, a imamo ovoliko dece zato što ih najviše na svetu volimo.
Živka i Živorad, njegova majka Ružica i deca žive u staroj, trošnoj kući s tri sobe, a izdržavaju se od dve hiljade dinara Živoradove plate iz dva dela, od koje najviše odlazi na njegov prevoz.
Imamo hrpu zahteva, molbi i dopisa svim nadležnim organima za pomoć ili barem ono što nam po zakonu pripada dečiji dodatak. Međ- utim, stižu strogo zvanična obaveštenja u kojima se kaže da 'za isplatu nema para'.
Na pitanje kako žive, odnosno kako preživljavaju, bračni par Marković kaže da to ni oni sami ne znaju. Deci ne kupuju odelo, o slatkišima i igračkama nema ni govora, letovanje je nepoznati pojam za njih, a za četvoro dece koja idu u školu nisu kupili ni udžbenike, jer u školi nisu hteli da sačekaju dok Živorad primi platu.
Ogrev je poseban problem. Pre nekoliko dana dolazili su da isključe struju. Nemamo 11.000 dinara, koliko treba da se plati. Al', ipak, najteže je kad se neko od dece razboli, tad počinje pakao. Nema prevoza do lekara, nema para ni za lekove, a najteže nam što ne možemo Marku da pomognemo. Paraplegičar je, treba da ide u specijalnu školu u Kruševcu i na obavezno lečenje, al' i za to treba para, a pomoći ni od kuda pričaju.
Markovići nemaju ni kupatilo, vodom se snabdevaju iz bunara koji se nalazi pored same susedove staje, pa je pravo čudo kako se dosad nisu i od toga po- razboljevali. Da zlo bude gore, i bunar preko leta presuši, pa se onda kupaju i peru u potoku koji protiče pored kuće.
Živorad je kucao na mnoga vrata da mu pomognu. Čak su ga pozvali i iz kabineta Mirka Marjanovića, lepo su ga saslušali i uputili na organe vlasti u Varvarinu da mu pomognu. Međutim, niko ništa nije preduzeo, jer su mu, priča, ovde objašnjavali da im ništa nije stiglo odozgo.
O ovoj porodici pisale su mnoge novine, dolazile mnoge televizijske ekipe, i svi su pravili idilične zapise o bračnom paru s mnogo dece.
Do Markovića se dolazi uzanim, gotovo neprohodnim pute- ljkom. Pored njihove kuće žubori potok u kojem se kupaju. To im je, uveravaju nas, kupatilo. Ova hrabra deca umesto da se igraju igračkama, ubijaju zmije. U danu kada smo ih posetili ubili su 'tek dve'. Lj. Aleksić-Aranđelović
