Izvor: Blic, 30.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dani hilandarskih monaha
Dani hilandarskih monaha
Dan na Svetoj gori počinje mnogo pre izlaska, a završava se zalaskom sunca. Između su poslušanija i obraćanja Bogu. Luka Jovanjica, kojom gospodari otac Pajsije - negdašnji ateista, pre dve decenije veoma uspešni nemački stomatolog - u koju stižemo pred smiraj dana, prvi je dodir sa Svetom gorom. Dok se iskrcavamo, iz ribolova stiže otac Pajsije. On živi u luci, elektrikom ga snabdeva vetrenjača, a dodatnu energiju dobija od solarnih ćelija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hilandar se, očigledno, osavremenio.
Poslednjih godina, naglo, dotiču se tradicija i moderni duh: stigla je elektrika, u konaku su instalirane tuš kabine, sobe za goste, najčešće dvokrevetne; skromne su ali monaški čiste, posetiočeva 'halo' kartica je veoma upotrebljiva čak i u krugu manastira.
Pre dve decenije gotovo je bilo nezamislivo da Hilandar ima elektriku, a da će otac Jefrem, hilandarski prilježni bibliotekar, raditi Internet prezentaciju na 'mekintošu' bilo je ravno jeresi. Biblioteka, svojevremeno delimično memljiva, sada ima klima uređaje, automatsku regulaciju temperature i vlažnosti; pretraga kataloga je elektronska. Modemske komunikacije su besprekorne.
Otac Mihailo, koji se zamonašio pre više od pola veka i ima poslušanije u pekari, do današnjeg dana po vlastitoj želji, ostao je nepismen, a otac Jovan (rođen u Umčarima, negdašnji trgovac s četiri razreda osnovne škole) pri trinaestoj poseti Hilandaru odlučio se za rizu i kamilavku i u ovom manastiru napisao i objavio nekoliko tomova knjige 'Lišće'. Bio je veoma ožalošćen molbom oca Mihaila da se ne trudi i ne podučava ga azbuci.
Otac Jovan preturio je devedesetu i poslušanije mu je u bašti koju je svojom brižnošću preporodio. Pre zamonašenja živeo je u Britaniji, imao voćnjake, gajio živinu. Sada u manastiru baštovani. Patlidžana, kupusa i svakojakog drugog povrća ima do Božića. Otac Jovan povremeno štogod ozida, bez velika napora, prenoseći, sam, džakove cementa.
Pošto je manastir napustio prvobitno opštežiće, monasi jedu u svojim ćelijama sami spravljajući hranu. Zajednički, u trpezariji, koja može da primi dvesta duša, obeduju tri puta u godini: 14. januara (sveti Sava), 13. februara (dan smrti Simeuna Mirotočivog) i 21. novembra (Vavednje).
Sofra je puna jelima od kuvane, pečene, sušene i pržene ribe. Maslinke su iz manastirskih maslinjaka: sirove i suve. Paprika punjena pasuljem i kukuruzom. A tek roštilj! Roštilj je, u stvari, prepečen hleb, preliven maslinovim uljem i začinjen origanom. Crni, beskvasni, hleb i beli sa susamom. Salata od kivija, narandže i banane. Vino, belo, crno i cipura (rakija od grožđa s mentom).
Sveti Sava je napisao tipik po kome se vlada i živi u Hilandaru. Od tipika se odstupa. Po tipiku svetog Save dvanaest je sati za molitvu, a dvanaest za rad i odmor. 'Neka se zna da postoje dva epistomonaha (nadzornika), za oba hora po jedan. Posle klepanja opomenuće oni svakog koji bi oklevao na skup, i potražiti, od onih koji odocne, da se opravdaju; pa ne budu li imali dovoljno uzroka, da im se odredi kazna koja bi im podstakla revnost. Isto tako ima jedan budilnik, a dužnost mu je da noću, kada se služi, ide polako unaokolo te budi braću koja zadremaju; dalje, nastojnik što i danju i noću obilazi pojedine ćelije i stanove za mlađe; njegovo je da sprečava i kažnjava nekorisne razgovore i odmaranje u nevreme. Osim ovih službenika stoji jedan na vratima crkvenim s dužnošću da stražari, da traži računa od onih što odocne, a tako isto vraća one koji su za vreme službe jedanput ili dvaput već izlazili iz crkve.'
Navršavaju se dva milenijuma hrišćanstva. Upravo načinjemo treću hiljadugodišnjicu. Vreme u Hilandaru, ipak, nije stalo, ali nema mirjanskog uzbuđenja od dolaska Nove godine, veka i milenijuma. Sve je ovde drugačije i trajnije. M. S. Pešić Dela u biblioteci
U hilandarskoj biblioteci pohranjeno je preko šesto rukopisa. Među knjigama najpoznatije je Miroslavljevo jevanđelje (12. vek) pisano na pergamentu, bogato iluminirano i ukrašeno zlatom.
Istorijskih spisa ima malo. Najstariji je 'Život i dela prvog srpskog arhiepiskopa Save' od učenika Domentijana. Hilandar čuva i 'Rodoslov srpskih vladara' arhiepiskopa Danila. Od dokaza srpske književnosti najstarije je pismo Kulina Bana (1189) i pismeno o osnivanju manastira (1199). Najviše je povelja kralja Milutina. Slede povelje Dušana Silnog koji je, jedini od srpskih vladara, bio na Svetoj Gori. Sačuvane su i povelje Uroša Petog i kneza Lazara, potom od naslednika, potonjih srpskih despota sve do kraja 15. veka. U sabornici manastira čuva se i tipik svetog Save po kome se monasi u Hilandaru upravljaju. Kako je nastalo ime
Hilandar, zadužbina srpskog kralja Milutina četvrti je po rangu svetogorskih manastira. Ime manastira pominje se u jednom dokumentu 1169. godine, a sačinjeno je, kako je zapisao Sava Hilandarac (u mirjanstvu Čeh Slavibor Brojer), od dve grčke reči: 'hilias' (hiljada) i 'andara' (magla).
