Izvor: Blic, 03.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan kada su učenici propitivali
Dan kada su učenici propitivali
Sproveli smo anketu u našoj školi i svi misle da neko treba da dođe i vidi na šta liče neki naši časovi. Mislim da bi neko morao da kontorliše i naše nastavnike - obratila se Gaši Kneževiću, republičkom ministru prosvete, Ivana, učenica Šeste beogradske gimnazije.
- To bi bilo malo protivno našem planu. Mi želimo da oslobodimo škole. Ali, sasvim je moguće da vi tajno ocenjujete svoje profesore.
- Oni hoće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo da nas otaljaju. Kažu, naučio si - evo ti ocena, ali treba nešto i zapamtiti! - uključila se i Jasna iz Gimnazije 'Predrag Kostić' u Negotinu.
- Da, teraju vas da bubate i zato vi mrzite školu! - konstatovao je ministar.
- Mi imamo profesora koji nam istovremeno predaje matematiku i engleski. A samo da vidite na šta liče te knjige iz matematike, samo neki krugovi! - nezadovoljna je i Milica, učenica Prirodno-matematičke gimnazije u Zrenjaninu.
- I svi naši profesori su nekako ograničeni! - dodala je Jasna.- To se zove - fah idioti! - stručno je ministar ocenio svoje kolege.
- Ne može svako da bude profesor. Situacija u provinciji je katastrofalna. Ali, dobro je da se neko uopšte setio da nas bilo šta pita! - govorila je Jasna smešeći se.
Bio je to samo deo razgovara koji je juče u Vladi Srbije vođen između pedesetak učenika (od osnovaca do srednjoškolaca) i resornih ministara, a razgovoru se priključio i premijer Srbije Zoran Đinđić.
Deca podeljena u četiri grupe, prema uzrastu, ispisivala su i crtala na ogromnom belom papiru svoje želje. A potom su ih pročitali, da ministri čuju.
Petar je osmak iz Zemuna, ruka mu je u gipsu, sam kaže da je to zato što se nedavno pobio. Govorio je brzo, glasno i jasno i pored ostalog rekao:
- Deca treba da imaju i pravo na privatnost. Mi se često na časovima dopisujemo ceduljicama. Neki nastavnici nam uzimaju te ceduljice i čitaju, a to su ipak neke naše intimne stvari.
I svi su se smeškali, a on je nastavio:
- Ja sam imao priliku da desetak dana budem u Hilandaru i nadam se da ćemo uskoro svi okupiti na tom putu pravoslavlja!
I opet su se svi smeškali i pokazivali na Gašu Kneževića.
- Nije lepo što si napao Gašu! - našalio se s Petrom potpredsednik Žarko Korać, i oko one privatnosti uzgred primetio da i roditelji često vole da njuškaju po dečjim stvarima.
- Tražimo pravo da budemo zaštićeni od seksualnog iskorišćavanja, otmica i trgovine decom. Pravo da putujemo, maštamo, pravo na krov nad glavom, pravo da budemo ljudi i da svi budemo jednaki! - ova prava je tražila Tanja.
- Naši putevi su zatvoreni. Imamo samo opštinska takmičenja, a mi želimo da idemo i dalje, da putujemo! - ove reči su izletele Dunji.
- Moj drug iz razreda je ratni invalid, mislim da mu nije dovoljno pomognuto. Ja sam izbeglica iz Mostara, i mi bi trebalo da imamo sva prava! - insistirala je Ivana.
Onda je došao osmak Ivan Veljković iz škole 'Branko Ćopić', čestitao g. Đinđiću godišnjicu 5. oktobra i predao mu karikaturu koju je sam nacrtao i obojio. A odlično je pogodio lik, i lice je obojio demokratskožutom bojom. Premijer je bio zadovoljan i uzeo broj telefona mladog karikaturiste.
A na šta se premijeru žale njegova deca?
- Ona jako malo vide tatu pa i ne stižu da se žale! - spremno je odgovorio Đinđić.
Žarko Korać je rekao da istraživanja pokazuju da su naša deca ugrožena. Posebno deca izbeglice koje su videla sve užase rata, deca koja su videla smrt, deca koja su ranjena. Podaci pokazuju i da šest hiljada roditelja u Srbiji ove godine nije moglo da kupi knjige svojoj deci.
Na kraju je premijer rekao da deca ne mogu nikog da ucenjuju, ne mogu da štrajkuju i isključuju struju, pa se zato na njih i njihova prava manje obraća pažnja, ali je bio zadovoljan što su njihova razmišljanja veoma zrela.
- A sad idemo u bioskop da gledamo film 'Kao pas i mačka'! - rekao je premijer Đinđić i svi su se slikali i odšetali do obližnjeg bioskopa. Karte je platila Vlada Srbije ili je častio bioskop. Deci je bilo svejedno. Gradiša Katić
