Izvor: Blic, 15.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da doživimo sto i dosta je
Da doživimo sto i dosta je
U nekad bogatoj paorskoj kući, a sad već načetoj zubom vremena, ali sa verandom optočenom vinovom lozom, živi bračni par Rozalija (89) i Jožef Horvat (93) iz Svilojeva, sela u apatinskoj opštini naseljenom pretežno Mađarima.
Sve je počelo davne 1930. godine, kada su se uz sve tadašnje seoske, svilojevačke običaje, ovo dvoje mladih upoznali. Jožef je imao 19, Rozalija tek 16. Ples ih je zbližio. Oboje su bili ljubitelji čardaša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i valcera.
- Igralo se pre Drugog svetskog rata u Svilojevu dva puta sedmično. Jednom je to bio ples za zaljubljene, drugi put za bračne parove. Deda je znao da ostane poslednji i zaključa vrata plesne sale. Bilo je to nekad i tri ujutro, a posle toga pravo na njivu - kroz blagi osmeh priseća se Rozalija.
Deda se šeretski smeje i vragolastim očima, kao da je mladić, govori kako je njegova Rozalija bila među najboljim ondašnjim svilojevačkim plesačicama.
Ona je već pet godina nepokretna, ali joj je um bistar. Ona je i dalje vođa kuće i kućanskih obaveza. Deda Jožef se ne ljuti i kaže: 'Brzo zaboravljam i to je problem.'
Jedne sedmice ručak starinama donosi sin Jožef (67), a druge kćerka Eržebet (63).
- I danas njih dvoje najviše vole paprikaš, odnosno gulaš. Deda tu i tamo uzme parče kobasice, šunke ili švargle - kaže ljubazni sin koji nas je širokih ruku primio u kuću. I sin i otac su se bavili i bave poljoprivredom. Nekad su deda i baka znali seoskim kolima 'zapaliti do pijac u Somboru, Kuli, čak i Borovu'. Pre rata deda Jožef je sa suprugom držao prodavnicu mešovite robe. Godine 1948. imovina im je konfiskovana.
U Svilojevu su nekada bila dva bircuza gde se održavao bal. Jedan je današnja ambulanta, a drugi kod sada već upokojenog Antala Reša. Pamti deda Jožef bircuze, a baka Rozalija kolače i svadbe.
Poslednja svadba na kojoj su bili je kada im se ženio unuk Bela 1987. godine. Pominje se unuk Bela, ali ne manje od unuka Adela. Puni su hvale za svoje mlađe.
A kada su sami... Starine Jožef i Rozalija dan provode jedno uz drugo. Eto, preko 70 godina. Deda može da spava, ali obavezno sluša vesti u podne. Baka ne spava, pritiskaju je bolovi.
Ali, u porodici Horvat i dalje je sve pod konac. Sin i snaha sa unucima brinu o njima. Sobe su tople. Hrane ima.
Na kraju deda Jožef kroz šalu dodaje: 'Evo, da doživimo sto godina i dosta je!'
A baka Rozalija komentariše: 'Bolje da se hrane unuci i deca i da oni požive nego mi!'
Dobroćudni sin se smeška: 'Budite vi samo nama živi i zdravi. Lako ćemo mi mlađi!' S. Paulić-Špero Život za tri vinograda
Deda više ne može u polje, ali kaže, ne bez ponosa: - U svom životnom veku sa suprugom sam zasadio tri vinograda. Vek trajanja vinograda je oko 30 godina. Taman toliko koliko imam života, a skoro i braka. Jedne godine sam imao čak 3.000 litara vina. Ipak, umereno sam ga trošio. Dok sam bio aktivan jedan litar dnevno sam upotrebljavao. Kondicije radi - smeška se deda rumenih obraza. A rakijica, tu i tamo. U jutarnjim satima, radi cirkulacije.
