Izvor: Blic, 27.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari stanova u letnjem periodu
Čuvari stanova u letnjem periodu
Mali je broj Beograđana koji, poput novobogataša, mogu da ugrade kamere, prisluškivače povezane s komandom u policijskoj stanici (kao što je slučaj sa nekim vilama na Dedinju) ili sa nekim drugim stanom, pa čak da angažuju i detektiva - čuvara.
Kod nas su retki slučajevi obijanja kuća nekog visokog državnog zvaničnika kao što se desilo, naprimer, nemačkom kancelaru Helmutu Kolu, čiji su dom kriminalci potpuno očerupali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što je bio zaista redak slučaj, ali sasvim dovoljan da pukne bruka i da se baci ljaga na službu državne bezbednosti RDB. Kuće visokih zvaničnika kod nas, ipak su, veoma, veoma dobro čuvane.
- Vila na Dedinju jedne od najbogatijih porodica u zemlji ima 17 ugrađenih kamera samo za spoljno osmatranje kuće, isto toliko za unutrašnjost, i sedam telohranitelja koji objekat čuvaju 24 časa. Posle 'slučaja Lepe Brene' gotovo da nemate estradnu zvezdu koja nema obezbeđenje za kuću - kaže Boža Spasić, privatni detektiv, bivši pripadnik Državne bezbednosti.
- Možete samo zamisliti koliko je čuvana kuća jednog vojnog službenika na vrhu vojne hijerarhije kada su dvojica pripadnika KOS bila angažovana u vreme školske godine kao pratnja njegovoj kćerki od škole do kuće jer, navodno, postoje indicije da ona može biti kidnapovana. Lopovi su svesni velikog broja telohranitelja kojima su okruženi novobogataši i visoki političari i zato je njihova deviza: dobit manja, al’ posao sigurniji - kaže Goran Joksimović, direktor jedne od beogradskih agencija za fizičko i tehničko obezbeđenje. Joksić je ubeđen da u Beogradu više nema bezbednih i manje bezbednih zona, već da su sve pod žestokom opservacijom lopova. Detektiv Spasić, opet, smatra da lopovi poseban pik imaju na velika beogradska naselja - Novi Beograd, Miljakovac, Medaković, Braće Jerković, gde ima solitera, zgrada sa po 30 stanova, gde ne znate čak ni ko stanuje iza susednih vrata.
- Stanovi u tim zgradama laka su meta lopova, gde brave, ma kako pompezno vam izgledale, nisu nikakva prepreka za kriminalce. Imali smo slučaj da su lopovi bili toliko drski, znajući da u jednom novobeogradskom stanu nema nikoga (lopovi informacije o stanarima dobijaju od komšija, kada se, recimo, predstave kao poštari, državni službenici i slično, a ima onih koji su toliko drski da zvone na vrata proveravajući), pa su vrata otvorili 'lomilicom' koja otvara cilindar bez problema i počeli da iznose stvari. U jednom trenutku pojavio se komšija iz susednog stana, pitao ih o čemu je reč i dobio odgovor da su oni kupili stan - navodi Spasić.
Epilog: komšija im je pomogao da iznesu stvari. A izneli su bukvalno sve, i tepihe, i plastične lavore iz kupatila, čak i toaletni papir. Naši građani i dalje nemaju poverenja u banke, pa skrivaju novac i dragocenosti u vrećama za deterdžente, lepe ih iza slike_arhiva, podižu parket, skrivaju ih u prostore za roletne, ne računajući da za lopove ta mesta odavno nisu tajna. Zato, ako odlazite na odmor poslušajte savet Gorana Joksimovića koji kaže da novac treba deponovati u banke ili ostaviti kod prijatelja, kola obezbediti u nekoj od plaćenih garaža, i aktivirati komšiluk da obilazi stan. Naravno, svakako ih obavestiti za koje vreme nećete biti kod kuće.
Nedavno su na Čukaričkoj padini lopovi zakucali u 8.30 ujutro na vrata. Stanari (majka, otac i ćerka) su im otvorili, lopovi su se predstavili lažnim dokumentima MUP-a, ušli u stan, izvadili oružje, vezali domaćine i tako ih držali četiri sata. Odneli su 15.000 maraka i kilogram zlata.
- U Beogradu u toku leta imate i takozvane 'gostujuće lopove', to su mladi prestupnici iz unutrašnjosti koji se u kafićima, na pijacama i sličnim mestima povezuju sa domaćim lopovima i onda kreću u haranje. Predstavljaju se kao državni činovnici, kao poštari, radnici 'Elektrodistribucije' i neretko uspevaju da prevare građane - kaže Spasić - pa tako da trenutno imate situaciju da je znatno veći broj ljudi koji čeka u redu u opštinskom MUP Novi Beograd za prijavljivanje obijanja stanova i kola, no što ih je u redu za dobijanje raznih dokumenata.
Naša policija priznaje da ne može da stane na put auto-mafiji. Leti su na udaru i jeftiniji automobili, stari po desetak godina, koje maloletnici obijaju 'iz dosade', preprodajući ih za tričavih 150 maraka ili ih ostavljaju kada ostanu bez benzina.
Šaban Šaulić, narodni pevač koji živi na Dedinju u rezidencionalnom delu, u kući koja je sistemom obezbeđenja povezana sa policijom, kaže:
- Kola su nam već ukrali. Iz stana mogu da odnesu stolice i nameštaj, ako im to predstavlja zadovoljstvo. Živimo u zemlji gde ima više razloga za strah, ali kako je bolje da ne završimo svi u kolektivnoj ludnici, bolje da razmišljate ovako: ako mi još nisu ukrali kola imao sam čistu sreću, a ako jesu, znači došao je red na mene. Tanja Nikolić-Đaković
Ništa specijalno Miroslav Nikolić Muta, košarkaški trener:
- Ja sam građanin kao i svaki drugi. Nikakve specijalne mere obezbeđenja stana nemam. Što se tiče kola, ako se neko nameračio, šta ja tu mogu da uradim, kako to mogu da sprečim? Nikako, naravno.
Roditelji
Zoran Živković, savezni ministar unutrašnjih poslova, kaže: - Živim u kući, a dvorište delim sa roditeljima, pa kad supruga i ja odemo, roditelji su mi kao obezbeđenje. Nikakvo dodatno obezbeđenje nemam, a kola na odmoru vozim.
