Izvor: Blic, 11.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuva od zaborava srpske običaje
Čuva od zaborava srpske običaje
Za razliku od mnoge druge dece, Verica Cvetković igrala se klupčadima i slaganjima šara na ćilimima, ne sluteći da će joj to biti budući poziv. Verica je danas jedina profesionalna tkalja u Čačku, a zanat je, kaže, ispekla kod svoje bake u Zeokama, kod koje je provodila svaki raspust i praznik 'jedva čekajući da sedne za razboj'.
Zatim je došla udaja. Zaposlenje u 'Slobodi', prodaja 'Cepterovih' proizvoda u vreme krize...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Onda je baka u 92. godini odjednom potpuno oslepela i to baš na dan pomračenja sunca 1999. godine. Pozvala me je i zamolila da nastavim tradiciju i zanat - kaže ova tridesetpetogodišnja žena, ističući da je od bake nasledila ne samo razboj i zanat, već i ljubav prema tkanju. Posle bombardovanja i velikog razaranja 'Slobodu' je napustio veliki broj radnika, među njima i Verica.
- Sve se nekako poklopilo. Od službe za zapošljavanje dobila sam namenski kredit, kupila potrebna metalna 'brda' i skener, prenela bakin razboj u Čačak i počela. Najpre sam završila ćilime koje je ona započela i uradila prema njenoj želji jedan 'ukopni' ćilim za nju - priseća se Verica. Zatim je osnovala svoju tkačku radionicu 'Zlatne ruke'. Godinu dana trajalo je ispitivanje tržišta, traganje za potrebnim materijalima i saradnicima. 'Zlatne ruke' Verice Cvetković počele su da rade 'sve ono što se rukama može uraditi': pletene džempere, heklane čipke, vezene košulje, kecelje, peškire, tkane zavese, ćilime, šalove, ogrtače, prekrivače, jakne... U svemu se ogledala toplina vune, lana, srme i kadife, motiva i šara skinutih sa starih šema i fotografija.
Milica Stančić, rodom iz Sirogojna, penzionerka 'Slobode', verovatno najbrža pletilja u Srbiji, jedina je stalna saradnica, a ostale Verica zove kada se spremaju za festivale i takmičenja. Sada najviše rade za razna kulturno-umetnička društva, kod nas i u inostranstvu. U svojoj radionici Verica provodi po ceo dan. Kada joj se kičma umori, odmara se uz vez i heklanje.
- Od ovog zanata može se živeti i lepo zaraditi, ali je potrebno dosta ljubavi i rada - kaže ona. Tradiciju će možda nastaviti ćerka, a možda i sin, jer i on voli da se igra na razboju.
Na 10. svetskom festivalu hrane, održanom u aprilu ove godine u Beogradu, Verica je, u okviru KUD 'Fra' iz Čačka, osvojila 'Zlatan tanjir' za starosrpsku trpezu. Od tada je postala deo tima 'Svehran' i posle Božića sa svojim ručnim radovima nastupiće u Bazelu, na Međunarodnom festivalu zdrave hrane. A od 14. do 16. novembra 'Zlatne ruke' organizuju u Čačku 3. sajam starih zanata Moravičkog i Zlatiborskog okruga, u okviru koga će se održati Prvi festival nacionalne hrane 'Srpska trpeza'.
- Za nas zanatlije ova druženja mnogo znače, jer kao jedinka ne možete uspeti ni u ovom poslu. Očuvaće se naša tradicija i stari zanati - sigurna je Verica Cvetković. - Mnogi mladi ljudi, pogotovu u užičkom kraju, preuzimaju zanate od svojih starih i sve više mladih grnčara, kačara, stolara, pletilja, tkalja i vezilja. Sve te rukotvorine daju kući neku toplinu, koja ljudima nedostaje i zbog toga traže i kupuju naše proizvode - kaže na kraju Verica Cvetković. V. T.
