Izvor: Blic, 28.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crnogorci u zemlji orlova
Crnogorci u zemlji orlova
Jugoslovenski putevi nisu najgori u Evropi, albanski su van svake konkurencije. Na svakih pedesetak metara rupe, ulegnuća i delovi na kojima uopšte nema asfalta. Izlokanim drumovima neprekidno promiču 'mercedesi' raznih godišta, kao u nekom pokretnom muzeju najčuvenijeg svetskog proizvođača automobila. Levo i desno nebrojene benzinske pumpe, neke od njih kao da su sklepane od aparata za kokice, sa dodatim crevima za benzin i dizel. Svaka čast onom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ko prebroji sve pumpe od graničnog prelaza Božaj do Skadra.
Tim putem, dugim 34 kilometara, vozi nas Gzim, albanski trgovac. Iako nadomak jezera, ceo ovaj kraj nema vode i metalne cisterne za vodu opšte su mesto na svim krovovima. Satelitske antene su na terasama kuća velikim poput motela, ali ima ih i na oronulim udžericama koje bi i slabiji zemljotres izbrisao sa lica zemlje. Na levoj strani surovi krš Prokletija, na desnoj Jezero, Rumija i Lovćen, svuda uokolo betonske pečurke stotina legendarnih Enverovih bunkera, od kojih je najveći deo podlegao zubu vremena.
- Ova oblast zove se Vraka i tu mahom žive Crnogorci. Mnoge crnogorske radio-stanice se ovde dobro čuju - objašnjava Gzim na veoma dobrom srpskom.
Konačno, posle nešto više od sata vožnje, u rano pre podne stižemo u Skadar. Sa oko 130.000 stanovnika drugi je grad po veličini u Albaniji. Na samom ulazu u Skadar ogromna pijaca, prodaje se sve - od automobila i ostalih prevoznih sredstava, preko garderobe, alata, muzičkih uređaja, bele tehnike, pa sve do kokošaka. Bulevarski široke ulice, bez ijednog jedinog saobraćajnog znaka, a o semaforima da i ne govorimo. Gzim je veoma vešt vozač, majstorski pravi slalom između parkiranih automobila, konjskih zaprega, ljudi, domaćih životinja. U centru grada smeće i prljavština, lokalna infrastruktura u potpunom raspadu.
- Lokalna vlast je u rukama Berišine demokratske partije, koja je na nivou Albanije opoziciona. Zbog toga vlasti u Tirani daju vrlo malo sredstava Skadarskoj regiji. I pored toga mi smo tvrdoglavi i nećemo da glasamo za socijaliste - kaže Ismail Ljuljani, poznati albanski slikar.
Sve vreme prati nas užasna buka malih agregata koje ima doslovno svaki lokal. Naše četvorosatne restrikcije struje su dečja igra naspram albanskih koje traju i po nekoliko dana, s tim što niko ne zna ni njihov početak ni kraj. U Skadru, kažu, niko ne plaća struju, ali je niko i nema.
Centrom grada dominira ogromna džamija, sagrađena donacijama arapskih zemalja. Inače, u vreme vladavine Envera Hodže u celoj Albaniji bili su porušeni gotovo svi verski objekti. Od okoliša odudara 'Ademi market', američki opremljena i dizajnirana prodavnica.
U samom centru zapaljena zgrada nekadašnje banke, kao uspomena na vreme piramidalnih banaka koje su uzele ogroman novac, te se narod pobunio, vojska bacila oružje, a stanovništvo se nagrabilo pušaka i automata, sve do tenkova. To su spomenici iz doba kada je u zemlji vladao haos i bezvlašće.
U Skadru se za jednu marku dobija 63 leka; mogu se naći sve valute, ali je dolar, ipak, najcenjeniji. Standard je izuzetno loš, prosečna plata iznosi oko 250 maraka, a penzija oko sto. Cene su neujednačene, jedino hleb nije skup - jedna vekna staje15 leka. Albanija je, inače, najveći potrošač hleba u Evropi po glavi stanovnika. Namirnice se kupuju na svakom ćošku, u piljarama, na mini-pijacama, pored bunkera... Pola sata hoda od centra nalazi se skadarska tvrđava, sa temeljima starim oko 2.400 godina.
- Ja sam dobar taksista i dobar Crnogorac! - dobacuje nam jedan od taksista koji čekaju u redu. Nije to rekao samo da bi privukao mušterije, ionako je bio prvi. Tako se s njim posle jednodnevnog izleta vraćamo nazad. Kaže da je poreklom iz Podgorice, odakle se u Albaniju preselio još njegov deda. Iako mu je i otac rođen u Albaniji, dobro su očuvali i jezik i običaje.
- Pozdravite mi Crnu Goru i moju Podgoricu! - kaže na graničnom prelazu, još jednom nas uveravajući da priča o albanskom gostoprimstvu i poštovanju gosta nije izmišljena. Suljo Mustafić
