Izvor: Blic, 11.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek-vuk i plamen
Čovek-vuk i plamen
Na Kopaoniku, pod Pančićivem vrhom, kraj izvora Krčmar voda, živeo je čobanin i vidovnjak Suri. U njegovoj bačiji zaklonjenoj od vetrova bajao bi i lečio, štitio od vukova i orlova, nameštao polomljene kosti, svojim gatkama spasavao bolesnu decu i ljude koji su nagazili na vilino kolo. Na slavama kod kopaoničkih domaćina govorio je osam zdravica za boljitak kuće. Sedeo je kraj vatre stalno naložene i u toj vatri video je život. Verovao je da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << taj oganj ne sme ugasiti ni leti ni zimi i da je snaga njegovih zdravica u vatri. Zato nigde nije ostajao duže nego što je trajao žar u ognju njegove bačije, a tu vatru naložio je novembra 1962. kad je u planini sreo vuka. Vuk mu je poštedeo i promenio život i on je poneo njegovo ime. Na Kopaoniku ljudi vuka zovu suri!
Tridesetak godina kasnije, tačnije 1994, jedan drugi Suri zapalio je večni oganj u kaminu istoimene kuće, dobro poznate istinskim zaljubljenicima Kopaonika, i polako se bliži jubilarnom, tri hiljaditom danu otkako vatru ne gasi. Ona gori i leti i zimi, gorela je i za vreme poslednjeg rata, kad se obistinilo proročanstvo starog Surog da će neke aždaje raniti planinu i da će na njoj ostati samo nekoliko ljudi. Radomir Veličković iz Aleksandrovca sreo se sa Surijem 7. jula 1962. godine. Bio je sabor, ljudi su se razišli, Radomir je ostao sam, a onda se odnekud pojavio Suri. Došao je da vidi ko mu to remeti mir. Danas Radomir nosi ime po prijatelju koga je tad stekao. Ime koje ga je proslavilo. Momci iz ski-servisa prekoputa skidaju kapu komšiji.
- Ne znam da li moja malenkost zaslužuje tu čast, ali se trudim da budem isti onaj koji je dočekivao prijatelje s ljubavlju. Mi smo drugovali, radovali se svakom susretu, ognju, pečenim krompirima, što je za nas bila najsavršenija večera. Večerali bismo, pričali i slušali zavijanje vetra i vukova - priseća se Suri, gorostasna ljudina koji govori odmereno i razložno, pozdravlja se s gostima, nazdravlja 'vinom za mušku decu'. To je najbolje vino iz aleksandrovačke župe staro tri godine i jedan dan. Svake godine on otkupi celu berbu, toči ga dok vina ima, a onda se čeka sledeća sezona i nova berba.
- Župljani vole da ljube vino. Zbog toga imamo toponime kao što su Ljubinci, Dobroljupci, Pokrep... Mi u vinu vidimo ljubav, hranu za dušu i za zdravlje - priča Suri i diže čašu...'Od prve čaše male, Župljani vino ne hvale, tek kad dođe kondir treći, o njemu će sud izreći.'
- Suri je živeo ispod Gobelje, u predelu rvatskih bačija. Živeo je sam i nikad niko nije saznao kako mu je bilo pravo ime. Bio je čovek prirode, od prirode i za prirodu. Znao je da namešta kosti i imao je jaku, a laku ruku. Znao je da leči, a najviše je lečio svojom sigurnošću koju je pokazivao i kad je tešio i kad je upozoravao. A vatru nije gasio, i tu lepotu čuvanja ognja mi smo prihvatili kao amanet - da slavimo vatru s prijateljima i da živimo stvarajući prijatelje. Ovaj živi oganj upalio sam uoči svoje krsne slave Svetog Andreja Prvozvanog i više je nisam gasio - govori Suri.
Pored kuće je još jedno ognjište na kojem su zvonici sa dva zvona koja se oglašavaju u posebnim prilikama. Suri tvrdi da je tu centar sveta.
U kući, sa obe strane dovratka gostinske sobe, vise vučje kože. Desno je suri čija je koža u sirovom stanju bila duga 2,18 metara i on je verovatno u svom čoporu bio ono što i starac Suri među poštovaocima Kopaonika. Ulovljen je u kljusu negde kod Crne glave, gde je sahranjen i njegov imenjak iz ljudskog roda. Druga koža je od vučice ulovljene na dan rođenja Radomirovog sina Milana, koji je već na rođenju, pre oca, dobio nadimak Suri.
Peharnici s vremena na vreme unesu drva za večni oganj - godišnje se potroši oko 60 metara i to devojačke bukve ('to je ona bukva koju i žena može da cepa'), sipaju vino nišaneći s visine u čašu ('tako se vino provetrava, obogaćuje kiseonikom i ne može od njega da boli glava') i hvale svoju rakiju.
Suri je dugo radio kao profesor nacrtne geometrije, onda je bio jedan od prvih propagandista u ondašnjoj Jugoslaviji, posao sa sito-štampom prepustio je deci, a on se posvetio Kopaoniku i njegovim lepotama.
- Sleduje mi u životu još jedan posao za koji verujem da ću ga isto tako uspešno raditi. Kad mi posustane snage za ovu jurnjavu, posvetiću se duborezu gde se ceo svet susreće u dodiru drveta i noža!
Voli i gaji misterije Kopaonika. Ljut je na ronioce koji su pretraživali Semeteško jezero, za koje se ovde tvrdi da je postojbina kopaoničke aždaje, i ustanovili da je duboko 29 metara. Hoće da veruje da je ono bez dna i da su pre desetak godina zaista videli aždaju koju je nekad davno, kaže legenda, ukrotio Mida Klisurac. U njegovu čast kod Surog se prvo služe muškarci! I poslužuje se 186 naročitih jela, sa isto toliko različitih priča.
A, kad 13. aprila, po Surijevoj prognozi, padne sneg od metar i po, onda je kuća Surog samo talas u snegu. Iznad koga se ponekad oglase zvona sa centra sveta! Ranko Pivljanin
Kalendar
Radomir Veličković Suri ima svoju vremensku prognozu koja se tiče kopaoničkih snegova. Po njemu, prvi sneg pada 10. avgusta, pa 28. avgusta, 7. oktobra, 7. novembra, 27. novembra na 6. decembar, 17. na 19. decembar, 27. decembra na 9. januar, 19. na 20. januar, 16. na 26. februar, 7. marta, 17. marta, 2. aprila, 13. aprila (najveći sneg - 1,5 metara), 6. maja i 2. juna. Suri kaže da prognoza može da mu omaši najviše 30 časova.
