Izvor: Blic, 21.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji se nikad neće predati
Sa svojih 19 godina bio je jedan od desetorice najboljih mladih košarkaša bivše Jugoslavije. A onda, posle saobraćajnog udesa ništa više nije bilo isto - osim Danila. Ostao je vezan za invalidska kolica.
- Nisam imao nikakve komplekse zbog toga što sam bio nepokretan, tako da sam se relativno brzo vratio u neki vid normalnog života. Imao sam devojku, izlazio s društvom po gradu. S vremenom sam stvorio takav utisak kod ljudi da me uopšte ne posmatraju kao čoveka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je u kolicima. I to je ogroman uspeh, razbio sam predrasude mnogim ljudima. Ali ja i dan-danas živim u stanu koji je na drugom spratu - a zgrada nema lift. Da bih izašao, treba mi troje ljudi da me spuste dole, a posle i da me podignu. Lako je kada je tu neko od drugara, ali desi se da nema nikoga, pa otac, majka i brat moraju da me nose, što mi izuzetno teško pada - priča Danilo Jovanov koji bije svoju najvažniju bitku u kojoj poraz nije opcija.
Kao dečak pokazivao je talenat i sklonost ka sportu, a sa 14 godina postao je najmlađi licencirani košarkaš A lige bivše Jugoslavije. Kao kapiten i vođa svog tima gotovo je osigurao karijeru vrhunskog sportiste, dobio poziv da se usavršava i školuje u Americi, sa stipendijom i svim olakšicama koje prate mlade talente.
Ipak, noć između 29. i 30. novembra 1998. godina presudila je drukčije. Danilo je kao suvozač, u teškoj saobraćajnoj nesreći, zadobio prelom vrata i šestog pršljena, što ga je učinilo kvadriplegičarem:
- Ostao sam potpuno nepokretan od vrata do stopala, izgubio sam pokrete i osećaj u rukama i nogama. Zapravo, postao sam „biljka" koja u potpunosti zavisi od pomoći dvoje ili troje ljudi!
Od tog dana, pa do danas, Danilo prkosi svim prognozama i pravilima. Uprkos sumornim prognozama, Danilo 2001. godine, u Institutu u Igalu, uspeva da se osposobi za plivanje bez ijednog pomagala, a već 2003. godine nastupa na državnom prvenstvu u plivanju za invalide paraplegičare (osobe koje imaju zdrave ruke, šake i prste - što on nema) i u toj konkurenciji osvaja bronzanu medalju u plivanju na 50 metara, i to s vremenom koje je bilo dve sekunde bolje od svetskog rekorda u konkurenciji kvadriplegičara. Pored toga, Danilo 2002. godine dolazi do automobila sa ručnim komandama i uspeva nemoguće: uprkos tome što je kvadriplegičar, Danilo učestvuje na četiri reli trke kao jedini kvadriplegičar i osvaja medalju i mesto u konkurenciji vozila do 2.500 kubika.
- Na državnom prvenstvu u Kraljevu, septembra 2004. godine, i to na stazi na kojoj sam pre povrede ostavio mnogo pretrčanih kilometara, osvojio sam dve medalje u guranju kolica na 100 metara i u bacanju kugle s ramena. Proglašen sam za najuspešnijeg takmičara na turniru. To je bio moj prvi sportski nastup u svom mestu i, iskreno, nije mi bilo baš lako - stare uspomene sa atletske staze su mi se vrtele po glavi. Taj uspeh sa turnira me je direktno kvalifikovao za nastup na Paraolimpijskim igrama u Atini. Nažalost, prelom butne kosti zbog slabosti kostiju, nije mi dozvolio odlazak na Igre!
U projektu za invalide „Ponovo uspravni", Danilo 2003. godine ponovo postiže čudo: završava obuku za ronioca sa jednom zvezdicom (dubinsko ronjenje sa kompletnom opremom) i uspešno izvršava devet zarona u bazenu na Banjici, dobija ronilački pasoš i postaje član CMAS-a kao jedini ronilac na svetu sa ovako teškom povredom.
- Kada smo se sreli na prvom treningu, ja sam u njihovim očima video sumnju da li ću uspeti, ali uspeo sam - priča Danilo.
Zadivljujuća je Danilova energija, ali realnost je neumoljiva. Svakim danom, priznaje Danilo, njegovoj porodici, ali i njemu, sve je teže. Već dve godine, zbog finansijskih problema, Danilo nije u mogućnosti da ode na fizikalnu rehabilitaciju u banju, a neretko su problem i svakodnevne potrepštine. U početku, Danilo je mislio da će mu ekstremno dobri rezultati u sportovima doneti i finansijsku sigurnost i nije želeo da traži pomoć. Ali pomoć je neophodna da bi ovaj hrabri mladić nastavio dalje.
„Voleo bih da radim"
- Ja imam dosta ideja kako bih svoje iskustvo mogao da prenesem drugim ljudima. Možda bih mogao da kao neki savetnik u košarkaškom klubu prenesem svoje znanje na mlade, mogao bih da radim kao edukator za pacijente sa povredom kičme. Kad se spoji znanje terapeuta i moje iskustvo i znanje, koje posedujem sada kao invalid, to mora da proizvede pozitivan rezultat. U klinikama u svetu, ovakav edukator je sastavni deo tima koji učestvuje u oporavku pacijenta, a mene bi to, pre svega kao čoveka jako ispunilo, jer bih tada bio siguran da radim plemenitu stvar, jer znam kako je to biti nepokretan - kaže Danilo.
Pomozimo Danilu!
Sve građane koji su u mogućnosti i žele da pomognu Danilu Jovanovu molimo da uplate sredstva na žiro-račun:
Alco Banka a.d. Beograd, Filijala Kraljevo 41000, Jovanov Danilo
115-4100100258047-95
