Izvor: Blic, 22.Dec.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji je psovao Tita
Gotovo dve decenije posle smrti, podaci o njemu rasuti po internetu i knjigama šturi su i zadivljujuće – ili opominjuće! – podudarni. Kao da su svi potekli od jednog kazivanja jednog svedoka, pa se svi izvori sada vrte poput psa koji juri svoj rep: međusobno se navode i pozivaju jedan na drugog, podupirući tako svoju pouzdanost i zamećući tragove početnog teksta o dr Veselinu Saviću - feljtona svojevremeno objavljivanog u nedeljniku jedne stranke koja je uz Miloševića bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i vlast i opozicija.
Ova oskudnost biografije, međutim, u suprotnosti je sa navodima da je pomenuti doktor i profesor psihijatrije u svom salonu bio domaćin brojnim uglednicima i ljudima od pera koji su potomstvu, a neki, bogami, i savremenicima, ostavili obilje svojih sećanja, memoara, svedočenja i dnevnika.
Tek jedan bučno reklamirani roman, od skoro u knjižarama, i jedan opskurni spis dvojice autora, bivših (da li?) špijuna, vaskrsli su sećanje na čuvenog ekscentrika, obavijajući i ono što bi morale da budu nesporne činjenice još jednim oblakom magle, da iz nje izroni „zemlja tuge, gladi, očajanja i nasilja", kao da se sve to dešavalo u Irskoj G. Verskojlsa, a ne u Titovoj Jugoslaviji. I dok se romanopisac poziva, opravdano, na pesničku slobodu, špijuni, ili onaj ko se sakrio iza njih, polažu pravo na poverenje čitalaca u krunsku tvrdnju svog dela: Veselin Savić je onaj koji je Amerikancima predložio Slobodana Miloševića za vođu koji će Srbe mirno izvesti iz komunizma...
Doktor sa pumparicama i čirokanom
Jedina čvrsta tačka u svim ovim kazivanjima izgleda da je opis Veselina Savića: njegova prilika u raskopčanom džemperu preko karirane košulje i pantalonama „pumparicama" iznad svilenih dokolenica, sa frizurom koju su pod nazivom „čirokana" proslavili pankeri, ovekovečena je i na fotografiji koju danas u svom sekreteru od višnjevog drveta čuva jedan bivši Titov oficir visokog čina.
Anegdote kojima se opisuje njegova ekscentričnost upečatljive su i mogle bi da budu istinite, ali upravo ta mogućnost i razlog je za sumnju - njihov junak mogao bi da bude bilo koji psihijatar u Srbiji, gde se ovi smatraju „doktorima za ludake" pa, shodno tome, i sami ludi.
Lečio i pucanjem iz pištolja
Veselin Savić, tako je, kaže se, pacijenta koga su mu na nosilima, gotovo mrtvog, doneli u stan(!), izlečio pucanjem iz pištolja, uz psovke; višestruko neuspešnom samoubici rekao je, takođe uz reči koje se u pristojnim kućama izgovaraju samo u svađi, da ode i da se ubije, što je ovoga trglo iz depresije i vratilo mu volju za život... a mladu koleginicu, kao član komisije za proveru njenog doktorata, prepričava se kao istiniti događaj, pitao je da li bi... hm... stupila s njim u intimni odnos, hoteći da proveri njenu otpornost na izazove sa kojima će se tokom posla sretati...
Sa potuljenim likovanjem naglašava se da je doktor psihijatrije skaredno psovao u svakoj prilici. I svakog. A sa detinjastim divljenjem da je malu nuždu vršio u parku, bez ikakvog zazora, i da se u takvim prilikama čak i rukovao sa poznanicima. Drugom rukom. Za stolom jednog preskupog restorana osoba ženskog pola uporno me je uveravala u istinitost ove i mnogih drugih anegdota o „Vesku", kako ga je, s pravom izvedenim iz „brojnih druženja", nazivala, ne umejući da mi objasni ko bi mu baš u tom trenutku prišao da ga pozdravi.
Prizivanje duhova
A pod krovom zdanja Doma narodne skupštine, u salonu jedne dedinjske vile i biblioteci druge, za onim stolom u restoranu - ali sada suprug moje sagovornice, i u jednom stanu kod Kalenićeve pijace u kojem je mirisalo na kuvani grašak, potvrdili su mi da su se u stanu dr Veselina Savića redovno održavale spiritističke seanse. Neki od njih, međutim, a pre svih suprug, i bivši Titov oficir visokog čina, sada kažu da je prizivanje duhova bilo samo šala, dok ostali sležu ramenima, odbijajući, međutim, svaku mogućnost da su oni lično prstima preko stola gurali čašu da im ispiše odgovore pokojnika. Jedina moja sagovornica, međutim, ljuteći svog supruga, tvrdi da su seanse bile redovne, ozbiljne i plodotvorne, i ne poriče svoje učešće u njima.
Sa više saglasnosti ovi ugledni i časni ljudi, uspešni u svojim profesijama, potvrđuju da je njihov prijatelj psihijatar pričao grube viceve o Josipu Brozu, a da je, ponekad, umeo i da ga opsuje. Jedino onaj što je ’45. godine preko noći postao vlasnik vile i sekretera kaže da je sve to naknadno, posle maršalove smrti, izmišljeno, ili bar preuveličano.
Kao rođen za literaturu
Olivera Katarina, koja je bila, kako tvrdi, stalni gost dr Veska Savića, u svojoj autobiografskoj knjizi „Aristokratsko stopalo" piše o njemu sve najlepše. Isidora Bjelica zaplet svog romana „Tajna knjiga" gradi na potrazi za „deset strana paklenog istorijata mentalnih bolesti i sunovrata naše elite koje je zabeležio profesor, doktor, psihijatar Vesko Savić", a na promociji najnovijeg romana Vuka Draškovića akademik Dušan Kovačević je podsetio da je priča o doktoru Aronu u stvari priča o jednom beogradskom psihijatru, otkrivajući da je reč o doktoru Veselinu Saviću čiji su pacijenti bili mnogi „viđeni i neviđeni ljudi", koji su šezdesetih i sedamdesetih godina kod njega dolazili što javno, što tajno.
Tako je, kažu, govorio i radio
Držeći predavanje u Americi o razlici u navikama i mentalitetu Srba i Amerikanaca, Veselin Savić je istakao za njega presudan detalj:
- Naša carica Milica, kad joj je poginuo muž, otišla je u manastir, a na mestu gde ga je prvi put ugledala podigla crkvu (Ljubostinju), a vaša princeza Žaklina Kenedi posle pogibije Džona Kenedija je digla noge prvom bogatom Grku (Onazis) koji je na nju naišao. To je drastična razlika među nama i zato često ne možemo da se razumemo.
A kad se žena čuvenog komunističkog funkcionera B.J. obesila u jednoj bolnici, dr Veselin Savić je došao svojom „vespom" na sahranu, pljunuo u venac koji su doneli njeni partijski drugovi i glasno uzviknuo celom tadašnjem vladajućem establišmentu: „Ubili ste ovu ženu, pizda vam materina!"
U sutrašnjem broju:
Kakvu je tajnu čuvao o Titu, a kako je okarakterisao Miloševića; šta su o Saviću pisali američki špijuni
