Izvor: Blic, 21.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvorke - dar od Boga za Bačiće
Četvorke - dar od Boga za Bačiće
Deca su kao čudo prirode, kao kiflice! - bile su prve reči Ivana Bačića pošto je izašao sa Instituta za neonatologiju gde je video svoje četvorke. Slađanine i Ivanove tri ćerke teške su 980, 1.300 i 1.400 grama, a dečak 1.350 grama.
Srećni otac je čak dodirnuo svako svoje dete, ali je pre toga morao da obuče specijalno odelo, stavi kapu, opere ruke i noge i posle svakog izvlečenja iz inkubatora ruke su ponovo morale >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se dezinfikuju.
Dok razgovaramo sa ocem koji je još uvek obučen u froncle koje su nekad bile originalna majica, zvoni telefon. Iz Zemunske bolnice javlja se srećna majka Slađana:
'Sve je u redu. Samo sam malo ošamućena od anestezije. Porođaj je obavljen carskim rezom, počelo je sinoć u 20 minuta do devet uveče, a u devet je sve bilo gotovo. Poslednji je izašao dečak. Porođaj je obavio dr Toma Stefanović koji je i vodio kompletnu trudnoću, a prisustvovao je i načelnik Ninković.'
Bračni par Bačić venčao se pre šest godina. Imali su tada po 25 godina i u prvi mah nisu ni razmišljali o deci:
- Hteli smo malo da proživimo. Pre dve godine je došlo do spontanog abortusa jer sam ja imao neke bakterije, ureplazma, koje su pojele plod, pa sam se lečio godinu i po dana. Na kraju su od mene napravili zamorče, rekli su mi da ne možemo imati dece, jedino možda veštačkom oplodnjom. Valjda su očekivali da im spremim pet hiljada maraka!? Onda sam otišao kod privatnika, kod mikrobiologa. On mi je posle pola sata rekao: 'Šta ćeš ti ovde, kod mene? Dečko, idi kući i vodite ljubav, sve je u redu.' Kao da mi je sa glave skunuo tablu betona tešku dvadeset i pet kila. I onda sam psihički rasterećen otišao kući i napravio četvorke! - priča presrećni otac.
Vrlo zanimljivo je i kako su Bačići saznali koliko dece nosi majka.
- Prvo su nam rekli da su blizanci. Na sledećoj kontroli, posle dvadeset dana, kažu trojke. Sledeći put - četvorke. Rekao sam: 'Doktore, nemoj molim te više! Ako još jednom uperiš tu lampu pronaćićeš petorke!' - priseća se Ivan.
Pomoću ultrazvuka lekari su mogli da otkriju samo jednog dečaka i jednu devojčicu; ostali bi okretali guze, pomerali se i slično, pa roditelji nisu mogli da se dogovore oko imena:
- Ipak, jedna devojčica će se najverovatnije zvati Divka, po Slađinoj majci koja je bila jako dobra žena, ali više nije živa. A druga će biti Katarina po mojoj baki, ali se o tome još moram dogovoriti sa suprugom - razmišlja Ivan.
Slavlje u porodici Bačić je trajalo do zore. Iako još nije došao sebi od sreće, otac ipak mora da razmišlja i o velikim obavezama koje ga sada čekaju:
- Eto, bukvalno pre par dana smo završili krečenje. Drugo, supruga sigurno neće morati da doji sve četvoro dece, a dok izađu iz inkubatora verovatno će ostati bez mleka pa ćemo odmah morati da pređemo na 'bebelak'. Treće, četvoro dece po četiri-pet piškenja dnevno, zamislite koliko bi nam pelena trebalo!? Moramo koristiti 'pampers'. A samo za hranu i pelene nam dnevno treba 700 dinara, odnosno 1.500 maraka mesečno. A odakle!? Moja plata u propalom 'Tehnoprometu' je 280 dinara. Slađa kao kasirka u 'Jabuci' ima oko 8.000 dinara. Klasična srpska posla. Zaradiš hiljadu a potrošiš deset hiljada dinara! - već brine Ivan.
Na kraju treba reći da i bez obzira što je juče bilo pravo nevreme praćeno pljuskom, Ivanu Bačiću nije bilo hladno u skroz pocepanoj majici koju su dokrajčili šurak Ilija i drug Nino.
Pre toga je zvala babica i saopštila radosnu vest o prvim četvorkama rođenim u istoriji Zemunske bolnice. Srećni otac je hteo, ali dugo nije mogao da progovori. 'To je dar od Boga', rekao je na kraju, ali više ni sam nije bio siguran da je babica još uvek bila na vezi. Gradiša Katić
